На путу Васкрса Србије
Колико се често савремен човек пита о вредности сопственој, о свом идентитету, о здравом идентитету заједнице? Да ли има снаге да тражи одговоре? Где се налазимо на путу трагања као народ и где идемо?
Вредност народа је у правој сразмери са бројем јунака и правих људи. А догађаји из прошлости су видљиви путокази који дају кретање једном народу зарад очувања и неговања идентитета.
Ако нам је веза слаба и садашњост ће бити проблематична. Међу централним догађајима наше прошлости издваја се повлачење преко Албаније током Првог светског рата на Крф. Да би оснажили себе, ојачали младе, надахнули друге а пре и изнад свега одали почаст страдалима чланови УГ Равничар 28.4. крећу на пут прикључујући се манифестацији“ Дани српства на Крфу“ у организацији Грчко –српског пријатељства и Свете Србије.
План и програм УГ Равничар веома захтеван и одговоран ,вишеслојан, али сложна литургијска заједница прохијана епархије Бачке спремна је да одговори на изазове јер на овај пут креће не ради забаве, већ исказивања поштовања братском народу Грчке , пут завета на ком васкрсавамо и ми са свим нашим недоумицама, двоумљењима и питањима. На пут нас креће 45, најмлађи члан има две године, најстарији седамдесет две. Сви као један.
Велики број комплетних породица, велики број тинејџера, омалдинаца, пут захтеван са много делатних активности какав треба да буде када се иде Крфљанима. Са молитвом на уснама, за опроштај грехова наших следећи Христов пут истину и живот прво што смо планирали и урадили на Крфу је добровољно давање крви. За ту активност чланови су се припремили много раније, многи по први пут али не и последњи јер се снажимо, крепимо, исказујемо нерасидиву повезаност међу људима коју су зачели наши преци као залог наше наде и семе спаса.
Пријем у Градској кући где смо даривали поклоне свим првацима острва Крфа, презентовали нашу културу кроз песму оставља посебан траг и даље јача везе између два града побратима Новог Сада и Крфа. Снагу за даље подухвате јачамо целивањем моштију Светог Спиридона.Сунце, стари град и море врћају нас у давна времена.
Током боравка уређујемо спомен обележје Гвозденом пуку у Дасији, полажемо венце у Гувији и Агиос Матеосу, послужењу у Агиос Матеосу где на сваком кораку осећате приврженост српском народу. Посебно важност представљала је посета Средњој музичкој школи у Дасији где су нам приредили наступ оркестра мандолина, уз учешће и нашег дуета хармонике и флауте. Оркестар Средње музичке школе је био гост Удружења претходног месеца у Новом Саду где су извели три концерта и посебно нам је било важно да узвратимо посету.
Славље у селу Љападес, сјајан културно-уметнички програм и прилика од стране организатора да прикажемо наш рад и поделимо војнички хлеб таин и медењаке посебно припремљене у знаку Наталијине Рамонде. Посебан, централни догађај нашег путовања литургија на острву Виду. Са молитвом на уснама и жељом да нас што више дође на ово наше свето острво причешћујемо се крвљу нашег Господа Исуса Христа. Прва активност чланова Удружења Равничар је била давање крви, а последња причешће.
Живот нам толико тога лепог и величанственог даје. Памтићемо сваки трен боравка на Виду, поделу војничког хлеба таина са којим су наши борци ишли у рат носећи га у тканој торбици и чувајући да што дуже издрже.
За покој душе наших бораца припремили само за присутне медењаке у облику Наталијине Рамонде. Неки су отишли на далеки пут да подсете како је велика и бескрајна прича страдања нашњг народа, његовог опстанка и васкрсења. Колико је од непроцењиве важности неговати идентитет народа заснован на пожртвовању, поштовању и себе и другог и чистог непресушног родољубља. Чувајући друге сачували смо себе.
Аутор: Сања Лаловић
Удружење грађана „Равничар“
