У раскошном сјају уличних свјетиљки
Град се бестидно купа
С плочника кошмар у зидине се стрпа
Од нагле промјене скривену авет пробуди
Што бјесна искочи из брлога свога
И попут рањене звери звиждуком пројури
А звона будна поново превару слуте
Kроз одшкринута врата прошлости давне
Залеђена умови улазе да стварност казне
Рукама пријете свјетлима која се гасе
Неред грле уз повике гласне
Излазите напоље напоље из стана
Држава се руши кида канаџама и слама
А звона будна поново превару слуте
Тишина хуља ко крвник за гушу стеже
Погледом пратим отргнуте сјене
Што безглаво јуре ал пуне среће
Мјесецу кличу и кроз зубе реже
А звона будна поново превару слуте
Затамни тмино да окренем главу
Од људи што у миру за мир марширају
Удобности својој рат призивају
И све српство четништвом називају
А звона будна поново превару слуте!