Често се деси да уморан сједнем
На клупу у парку
Пој птица да ослушнем
А вјетар хладан и јесен хладна
Зубата од прошлости казна
Шиба ми лице и ратује са тијелом
И срцем мојим
У мени све замрло
Хладило оковало тијело
А поглед као да ноге има
Стидан од сретања у страну бјежи
Да ме неко не препозна
Да ме не тјеши
Некада сам у пролазу
Баш на овом мјесту
Kрајичком ока гледао у бијеле косе
И шешире до пола главе упале
Што брадом и рукама дрхтним
Штап чувају
Ево и вријеме је промијенило боје
На гранама лишће пожутило
Kао слике у албуму прошлости моје
Или се небо није умило
Или су криве наочале сузне
О Боже дали су врата затворена
Или се хладна вјетрина уселила
Умјесто мене утоплила
Мир и тишина!
