Жељко Ињац: Ђоковићева победа неће вратити Косово

А ево шта мислим о Ђоковићу:

– Ни један његов меч нисам испратио до краја. Практично скоро да ни не пратим кад игра и да ли побеђује, нити ме одушевљава кад победи, нити ме депримира кад изгуби.
– Савремени спортови су обично гладијаторство.
– Ђоковићева победа неће вратити Косово. Неће повећати стандард у Србији. Неће променити геополитичку ситуацију Србије у свету.
– Немам ништа против што је успешан у послу којим се бави, не завидим му. Драго ми је што је успешан.
– То што пости по Моханђијевој рецептури најбоље говори колико је црквен човек. Дакле, Ђоковић колико год ордена да добије од СПЦ није оличење православља нити црквености.
– То што србује ми се свиђа.
– То што Срби у њега гледају као у Бога је заправо комплекс народа који је претрпео страшне поразе и страдања и психичка компензација за те поразе.
– Да ли је то народу на корист. Па, донекле јесте јер га мало вади из депре.
– Да ли Ђоколатрија може да буде штетна? Наравно да може јер даје привид српског успеха, иако је то лични успех једног спортисте а не целе нације.

Поистовећивање са Ђоковићевим успесима подиже национални понос, који је заиста јако срозан али не решава националне проблеме.

Једноставно речено, Ђоковић није Карађорђе. Није месија. Неће нас ослободити од Римљана. Неће донети спасење. Он је само Бен Хур, који нам служи као утеха док се бори у арени са Римљанима и доказује да иако смо мали и сатрвени још нисмо за бацање.