Госпођа Правда била је удовица.
Шта ће једној Правди господин Оправдање?!
Одувек је знала да ће јој без њега бити лакше, и са самом собом и са
другима.
Имала је она своје љубавне авантуре, како да није. Пре брака а многи
шапућу и за време брака.
Млади господин Користољубље, матори Милион па моћни госпон
Злочин и још многи други. Не би дуго марила за њима, само је увек и
свуда показивала ко је главни.
Жене су је прећутно мрзеле и засигурно је ту коло водила госпођа
Завист. Њени зависници били су чврсто везани за њу али се она ипак
плашила да отворено покаже своју нетрпељивост госпођи Правди. У
тој игри некако су деценије пролазиле без иког ко би се са њом
озбиљно ухватио у коштац,
А бога ми и Правдине пријатељице, бар су се саме тако декларисале,
Госпа Сујета ,Корупција и Крађа нису имале ни мало жеље да јој се
супротставе и када се не би слагале са њом…пссст да не чује Зло.
Оно је још мало да се не поквари!
Правда на њих није обраћала пажњу, ћутке је владала сигурна у себе,
све до дана када се заљубила у младог господина Злог који је
израстао у прелепог младића. Потпуно је полудела за њим, није
бирала начин како ће га одобровољити и чинила му је све како би увек
био уз њу.
Ишли су заједно свуда, у оперу и на суђење, у болнице, на
добротворне манифестације и политичке скупове…
Госпођа Правда увек га је представљала као своју добру намеру која
се ето претворила у господина Злог.
Није ни посумњала да јој нико више не верује. Господин Зли шепурио
се као свако размажено и презаштићено дете. Нико више није могао
да их разликује. Постали су једно као у љубавној саги без краја и
почетка.
