На улазу у село био је мали мост преко корита реке које је давно пресушила. Баш на том месту постављена је табла са именом места. Суштински, баш тај мост одвајао га је од суседног села.
Како у селу није било неких нарочитих споменика нити обележја мештани су се често баш код ове табле договарали да се сретну или би рекли видео сам овог код моста или, био сам код моста кад је киша почела.
Мост је за село био више од објекта, као какав сунчани сат или репетитор. Када би се ко из села женио питали су одакле је млада лево или десно од моста. Најсрећнији би били кад је баш са моста тачније из села. Чудна је та припадност месту и људе дели као да су камење па по величини или боји баца сваког на одређену гомилу.
Тако је време пролазило и код моста и лево или десно од њега и суштински се ништа није посебно дешавало, људи су се рађали са обе стране као и умирали. Неки су говорили да кад путују увек прођу поред моста како би им он остао у сећању као последње што су виделу као своје на том путу. Старији су говорили како је пре туда протицала модра река и како су се купали лети у њој још док свака кућа у селу није имала купатило нити спроведену воду. Помињали су како је пресушила од кад се лепа Јања удавила у њој због забрањене љубави и како су тад виногради подбацили и да се винова лоза само сасушила без и једног зрна. Млади су сматрали да су то само легенде и инспирација остарелих сељака и њихове доколице. Скоро да се више нико није могао сетити жубора реке а њено корито било је пуно сувог и прашњавог камења које је стрпљиво чекало кад ће га опет запљуснути хладна и бистра река.
Мој деда Милија је оца натерао да га однесе до моста кад је осетио да му се приближава крај. Те га је отац упртио у наручје као дете и спустио на мост уз ограду и каже да је ујутру деда умро али и да је камење било мокро. Баба опет каже да је то од суза јер се деди није умирало.
Знаш ли да би човек полудео, дете моје, да не може да заплаче и да себи одушка. Овакве приче су исто као сузе, прочишћују и душу и тело а опет нико не сме да каже да нису истините јер нису ту чиста посла.