Баба-тетка је умрла у својој осамдесетој години опрхвана и старошћу и тешком болести од које се умире у мукама. Оставила је мојој жени стан од четрдесет и два квадрата на лепој локацији у центру града. Одмах смо се уселили у њега и престали да бринемо бар о кирији за коју смо сваког месеца стрепели да ли ћемо је скупити или ћемо излетети као кофер на улицу.

Имали смо ћеркицу од осам година, тако да је на нас троје сваком долазило четрнаест квадрата, што је било сасвим довоЉно за наше потребе. Опустили смо се тек кад смо прешли у тај стан и моја жена често је помињала баба-тетку као да се на тај начин захваЉивала изнова и изнова за све благодети које нам је донео тај стан од четрдесет и два квадрата. Тако сам једне вечери, док смо седели у дневној соби сво троје, сазнао шта је рекла мојој жени пред смрт.

-Драга моја свака остварена жена у свом животу мора да уради три ствари… Да посади дрво, да роди дете и напише књигу….Трептао сам на те речи не схватајући их за озбиЉно, али жена ми их је почела понавЉати свакодневно. Из штампе је тек изашла њена прва књига, а како смо и ћерку имали, знао сам да размишЉа где да посади дрво. Али где га заиста посадити кад живимо у строгом центру града где за дрво нема места. Предлагао сам јој да посади неки цвет или да поправимо неку ЉуЉашку у парку али она запела, дрво па дрво!

Не знам ни како ми се јавила та прва мисао о Љутњи према баба-тетки нашем доброчинитеЉу али стварно није јој морала пунити главу тим глупостима о садњи, могло је то бити било шта друго, чак и друго дете да имамо било би лакше. Предлагао сам јој да одемо у неку шуму и тамо посадимо садницу коју би купили претходно, али она ни да чује! Желела је да дрво расте ту пред њеним очима у близини где она живи, узалуд сам је убеђивао да је то немогућа мисија и да је у нашем граду лакше ишчупати дрво него ли га засадити.

Жалила је што није посадила дрво још раније да би се увек могла подсетити колико је и сама израсла при погледу на њега. Дрво ју је опседало и све ме је више нервирала са тим плановима око садње који су били далеко од реалности и мене. Полако смо се одаљавали као да је дрво посађено у њеној глави пуштало корење право на мене. Једнога дана враћајући се са посла затекао сам багер испред зграде како копа велику рупу, измештене клупе и клацкалицу у парку, новинаре и моју жену како виче и убеђује окупЉене да је она то хтела да уради пре свега месец дана и рекли су јој да није по урбанистичком плану који управо мењају због неког другог….

Викала је сва црвена у лицу и ја сам покушавао да је одвучем у крај и кажем јој да се прибере и да ће све ово вечерас бити на телевизији и може озбиЉно угрозити продају њене књиге. Али, авај није ме слушала и био сам километрима делеко од ње. Док сам се пео на спрат чуо сам две жене са приземЉа како кажу „То она луда списатеЉица опет прави фешту због дрвета!“ У том тренутку мрзео сам страшно баба-тетку, дрво и стан, комшије чак и жену. Желео сам да ми се врати мој стари живот.

Наша ћерка упорно је цртала велико и мало дрвеће на листовима блока број пет али мами се ни једно није свиђало и ко зна докле би то трајало да нисам добио позив од школског психолога. Тада сам већ много мрзео баба-тетку, спаковао сам кофер за себе и ћерку и отишао поново у подстанаре.

Да апсурд буде већи нашао сам стан на периферији града где посадити дрво није било никакав проблем јер их је већ било у изобиЉу. Тихо сам поново живео са ћерком којој је мајка све више недостајала а није се редовно јавЉала. Све сам је чешће затицао како црта лик своје мајке по угловима свесака.

Нисам знао више одакле да почнем друже судија и тада сам одлучио да подметнем пожар у том стану од четрдесет и два квадрата који је остао од баба-тетке. Ето крив сам шта да радим, нисам више могао да издржим тај притисак око тог дрвета…

-Ког сад дрвета?, упита судија.

Таман зинем да кажем, и ту се пробудим сав у зноју. Погледам поред себе, жена спава, почех да је тресем за руку…

-Жено, јел имаш ти баба-тетку?, чујеш ли ме, јако је важно, буди се…
-Ма, пусти ме луди човече у сред ноћи ме будиш и прекидаш сан и то на месту где сам коначно нашла да посадим дрво…

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име