Господин Шушкаловић је освануо једнога дана прво са иницијалима, а потом читавом својом бистом на насловној страни дневних новина.
Као неочекивани обрт у блиставој и брзој каријери, уследио је истражни поступак па и притвор.
Шушкање по кулоарима је јењавало како су дани одмицали.
Изашавши на слободу, прибрао се и увежбао говор за све који га познају…
Прича је глатко пролазила, што због незаинтересованости, тако и због путера који су на глави имали у већини случајева људи из његовог окружења.
Ћутали су највише због својих интереса и страха од незавидне ситуације у којој би се могли наћи баш као и господин Шушкаловић.
Проневера, отимачина, уцена били су свима као камен спотицања у једноличним мислима.
Променио је имиџ, швалерку, ауто, стан…
Једино је задржао љагу јер њу нико није хтео.
Појавио се потпуно нов…
Опет су шапутали за њим иако га нико више не препознаје а остао је главом и брадом исти.
Трбухом за крухом, жеља за успехом се заглавила негде између панкреаса и међуножја, и сад сви чекају да ли ће да умре или сексуално апстинира!
Преузето из књиге: „Приче с карактером и карактер без приче“
