Жан Пол Сартр један је од водећих филозофа егзистенцијализма. Рођен је 1905. године. Био је филозоф и књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност. Учествовао је, у складу са својом филозофијом ангажмана, у протестима против рата, дискриминације и диктатуре.

Сам је своју филозофију назвао егзистенцијалистичком јер је познат његов став да егзистенција претходи есенцији. Човек постоји па се одређује.

Жан Пол Сартр и егзистенцијализам

У средишту егзистенцијализма, који се види као недетерминистичко становиште, човек је биће осуђено на слободу. Први корак егзистенцијализма, сматра Сартр, јесте да сваког човека одреди према ономе што јесте и да на њега положи тоталну одговорност за егзистенцију. Укратко, сваки је човек слободан да одлучи какав ће човек постати/бити.

Условљена слободом егзистенција се опире сваком рационалистичком погледу на свет. Лични свет чињеница на коме често инсистира наука или религијски поглед на свет представљају сметњу слободи. Речи које Достојевски пише у Браћи Карамазовима, да нам је све дозвољено ако нема Бога, Сартр види као исходиште егзистенцијализма.

Човек будући да је човек не може, према Сартру, бити опхрван страстима или илузијама. Не може, наиме, управо зато јер је човек осуђен на самог човека.

У делу Егзистенцијализам је хуманизам Сартр пише:

Ако егзистенција претходи есенцији, никада се неће моћи ништа објашњавати доводећи га у везу с неком датом и учвршћеном људском природом; другачије речено; нема детерминизма, човек је слободан, човек је слобода.

Не тежи се знању него ангажману будући да је суштина живота сама по себи несазнатљива.

За Сартра интелектуалац мора бити ангажован јер се, како пише, не треба надати да би се нешто предузело, треба деловати. Попут Хегела који човека види као целину његове праксе, онога што чини од себе полазећи од чулне извесности, тако и Сартр човека отвара тек према ономе што његова свеукупност чини од њега самог.

Човек се ангажује у свом животу, оцртава свој лик, и изван тог лика нема ничега.

Егзистенцијалистичка филозофија коју заступа Сартр обележена је атеистичким хуманизмом, активизмом као принципом и индетерминизмом. У основи свега налази се човек који има лични избор. Пакао су други, човек увек прекорачује себе враћајући се себи. Свако од нас, мисли Сартр, има право на лични избор јер ангажман човека одређује као човека.

Сартр одбацује субјективистички идеализам у корист, хегеловски речено, бивства по себи које се у коначници може тумачити као човек у свим димензијама патње и весеља. Јер човек је, како знамо, једино живо биће свесно своје савести и коначности.

 

 

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

 

kultivisise.rs

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име