Што све жене проживе у једном животу треба им подићи споменик. Често се питам када сусрећем жене па кроз своје животне приче и тортуре своју душу и тегобе ставе на трон.
Нема привилегије. Ја сам за једнакост. Подржим равноправност. Нема кукања. Нема јадања. Нема ми смо боље, ви сте гори. Нема ми можемо ово, ви не можете оно. Нема тога. Драги мушкарци, да и ви сте ту, немам ништа против вас, али да ли заиста разумијете што једна жена прође у животу, ако још нисте сазнали овај текст ће Вам приближити бољу слику.
У посљедње вријеме осјећам се тако умртвљено, изван себе и исцрпљено. Не само физичка врста исцрпљености. Исцрпљеност у којој можете спавати цијели дан, али пробудите се осјећајући се као да вашој души и уму треба још осам сати одмора. Свака грана жене у мени је тако уморна.
све жене
Али, што све жене проживи у једном животу треба јој подићи споменик. Често се питам када сусрећем жене па кроз своје животне приче и тортуре своју душу и тегобе ставе на трон. Ово је чланак о једном дијелу штожене прођу, ионо што она тијеком свог живота пролазе, што све у њих стане, како се носе с тим, како изиђу из тога.
Почетак
Родитељу су дјевојчицу одгајали као једно крхко биће, буди пристојна, увијек се насмијеши, немој улазити у свађе, не расправљај се – то је за мушкарце, само стави осмјех на лице довољно је то.
Адолесцентне године, дјевојчица осјећа промјене на своме тијелу, хормони почну бубрити, добива се прва менструација, мука око прилагодбе. Ове нове генереције имају среће па све могу научити на Гоогле-у, или позитиву је вријеме донијело да родитељи припремају за ове кораке. Па први мензиси су нередовни, страх, паника, шта ми се дешава итд. Полако се припремају купње за грудњаке, сваки дан по неколико сати пред огледалом какве ће ми груди нарасти.
Тек почетак, а толико питања и брига, нису ни почеле живјети.
Груди-сваки дан пред огледалом једна ми је оваква већа, друга мања, плач у кревет, па поновно пред огледало, мајка, пријатељица тјеши. Прође период гледања мјесечно дојке пролазе због мјесечног циклуса отеклине, па се жене препадну да није „не дај Боже“, па пред огледало почну од двадесетих прва пипкања да није оно најгоре. Планирање родитељства, трудноћа бубре хормони, отеклине, повраћања, муке, о самом порођају да не говорим јер је данас информација свакоме доступна. Дојење, нема млијека, мањак, почну се спуштати груди, жене упадају у депресивне фазе.
Размишља гдје ми је она „женственост“ сва сам се искривила, сало на мени на свим странама виси, груди као двије крушке опале, вријеме плакања, промјена расположења. Муж као прави Балканац не разумије што жена пролази, не разумије колико се њезино тијело мјења. А опет она као каква глупача јој ако пронађе другу. Па почне на фитнесс, па дијета једна друга, трећа. Зашто- да би затегнула тијело које је донијело на свијет једно Божје чудо! А њезина боља половица увијек дотјеран, сређен, на посао мора да иде испеглане кошуље, сјајних ципела, па послије посла кава са пријатељима, дружења, опијања-а за то вријеме од јутра до сутра на ногама. Таман почела око склопити, оно плач дјетета, трчи, мази, грли, љуби-мајчина љубав друго Божје чудо!
А опет она незадовољна- почињу сумње, почињу распиткивања- видјела је како скрива од ње телефон, враћа се са безвезним исприкама „ма на послу каос – јао убија ме боурноут-манагерски стрес“. Како и ово звучи „манагерски стрес“ па која је будала то измислила? Њена боља половица се жали-мени је тешко на послу, ја сам тај који зарађује за обитељ, за кућу. Балкански хомосапиенс – важан је и битан „он“- јер је мушкарац!
Нити се окренула није оно на прагу четрдесета! Кажу то су најбоље године. Кажу до тада је све био експеримент живота, али сада сам мудрија, снажнија, не плачем више у купатилу закључаних врата –све да бих очувала обитељ, да би се допала свекрви, свекрву. Сада иде ми полако сваки корак, нема толико више доказивања и показивања, како ће испасти овај ручак, хоћу ли се свидјети родбини, како ми стоји ова хаљина. Сада иде спорије –некако је очврснула, није је брига за коју бору више, није је брига јели почела сиједити. Сада почиње учити, како да почиње угодити себи. Лагано пијуцкање каве уз повјетарац прољетни у коси, око мене сви негдје журе-не обазире се више као некада. Свјесна је да године иду, да је доста времена угађала другима-јели тко то видио? Зна она!
Окрене се оно на прагу педесета, менопауза . Муке менопаузе, вруће-хладно, промјене расположења. Несаница. Главобоља. Свјесна да се тијело мјења, свјесна да су је до сада хормони штитили од разних обољења. Сада је друга прича – контроле редовите – но, тек смо на грудима, једној јутра опипа се квржица. Трка, паника ка доктору. Ултразвук, мамографија, дијагноза-имате карцином дојке! Не чујем добро, као контам одзвања нешто друго у мојој глави, но истина је ту. Припрема. Операција. Одстрањивање дојке/-а, овиси о мишљењу доктора? Нема више оне моје сисе. Нема више оно што ми је нетко дао да будем жена, да их поносно носим, гдје нестаде женственост?
Живот и све што се стварало одзвања негдје у глави, мисли као бразина свјетлости пролазе! Што је све могла од живота урадити, увијексвима доступна као на пладњу. Сада-када оболиш сватко почиње размишљати о себи. Више ниси потребна. Јели то предаја? Не није, па нисам се ја родила да бих сузе ронила и ронила, устај се жено! Устај се! Тек ти је педесет и нека-гдје си запела са мислима? Покажи што можеш и знаш! Бори се. Сваки ново устали дан је Богу захвала. Свака вечер пред спавање је молитва за захвалност. Осјећај је бољи. Ниси знала цијенити живот. Ниси била захвална Богу. Сад ти је болест омогућилла да боље видиш и чујеш. Очврснула је гледајући живот из другог кутка, сада је „само она“.
За час прођоше педесете, као да се није ни окренула. На прагу су године у које улази у „трећу доб“. Ајме како ово звучи „трећа доб“. Ја се осјећам полетно, прошла буре и валове живота. Ма брига ме!
Битно јој је сада здравље. Сада ужива. Понекад прави ревизију живота. Њена се душа сада осјећа младо. Осјећа се вриједно. Осјећа се радно. Сада показује оно своје научено. Сада је све лаганини. Иза ње су године донијеле њено име мајке, сестре, супруге, баке, колегице, пријатељице. Све је то требало зарадити и намучити се. Промјенила си свијет. Нису ти, ма колико резали и савијали успјели одрезати крила. Са свим врлинама и манама. Стојиш управно са пркосом. Све си стигла!
Тек су шездесете. Кажу да почињу ексеперименти и истраживање нових дубина у души. Истраживање нови хобија. Нови излазака. Сада се смијеш са предивним борама на лицу, пркосећи времену и годинама.
Кажу ми брзо ће ти седамдесет, па ти изгледаш као да имаш педесет. Ајме како то звучи предивно. Па што је седамдесета за мене-нова четрдесета!
За жену као дјелу Божанског чуда!
bastabalkana.com
