Све у Цркви је за нас живо. Немамо дрвене, камене или суве иконе. Све је у цркви живо кроз животворног Духа Светога. Умрли смо, зато видимо све безосећајно. Чак су и наши ближњи постали неосетљиви према нама, јер смо престали да их гледамо духом, кроз Духа Светога. Али све постаје живо када имамо Духа Светога, када имамо Духа Светога у себи, све постаје живо. Зато Црква никада није била камена. То су живе иконе светаца, уснулих и живих људи. Сви заједно живимо у Христу Васкрслом.
Ово је права слобода. То значи превазићи баријеру смрти и имати вечни живот. То је прва недеља Великог поста која је недеља православља. Сви знамо Седми васељенски сабор који је потврдио доктрину Цркве о иконама, веровање Цркве о иконама. А оци Седмог васељенског сабора, после готово 100 година рата против икона, потврдили су Духом Светим да се ми у Цркви не клањамо дрвету од икона, ми се клањамо иконама, док се клањамо само Један Бог у три лица.
И клањамо се пред иконама, клањајући се, а не поклонички. Ми поштујемо иконе, али се клањамо једном Богу у три лица. Зато у Цркви имамо иконе а не статуе. Али данас док подижемо и поштујемо свете иконе и потврђујемо веру Цркве преко Отаца Седмог Васељенског Сабора, имамо две ствари да урадимо.
Први је да се држимо наше православне вере „правог мишљења“, а то је вера отаца и предака. Зато што смо у временима када не желе да припадамо правој вери. Они желе да збуне особу више него што је већ збуњена, кроз стапање свега у непознату ствар. Све је једно… сви ко год да су…И тако што је „веровање у Христа“ постало наслов и рекао „ко верује у Христа је хришћанин“. Не, децо моја. То нас нису научили наши очеви и претходници и Црква. Постоји вера. Постоји догма. И ова догма је темељ како живимо и како се сусрећемо са ближњем, како љубити ближњега, како се клањати Богу, како се помирити са самим собом, како се кајати и молити. То је читав систем, све док не достигнемо сврху нашег живота, а то је спасење. Дакле догма и вера нису споредна ствар. То је важна ствар! Друга ствар је да сачувамо иконе у нашим кућама, у нашим срцима. Неопходно је да иконе буду водеће у нашим школама и кућама. Много пута видимо да наша деца или друштво дају вредност безвредним стварима, на пример, качећи фотографије фудбалера и певача на многим местима. Док ми хришћани треба да имамо иконе у центру куће и благословено је свакодневно стајати пред иконама и крстити се и клањати пред њима. И крстимо се правилно, а не на погрешан начин. Важно је да знак крста буде исправан. Kрстимо се испред икона, молимо се пред иконама, палимо свећу и кадимо пред иконама. Такав треба да буде хришћански дом, да се осветли молитвама, покајањем и духовним животом. Ево, децо моја, док говоримо о Недељи Православља и иконопоштовању, веома је важно приметити наш однос са ближњима који су живе иконе Божије. То је веома важна ствар. Наш сабрат који је жива икона Божија…Важно је да наш поглед на човека буде стваран. Много пута је наш поглед на људе површан поглед или поглед који укључује лични интерес или укључује лепоту и многе друге ствари које сада немам времена да помињем, али разумете на шта мислим. Важно је да слика мушкарца буде права слика, слика жене права слика, а слика детета и омладине: девојке и дечаци, који сви имају лик Бога. Живимо у конфузним временима. А шта је за нас појам слободе?
Да ли је слобода ако вас води у ропство? Слобода те ослобађа да дођеш до Царства Небеског и да вечно живиш са Христом. Слобода је превазићи баријеру смрти и устати са Христом. Ето шта је слобода. Kада сте слободни, можете превазићи баријеру смрти. Дакле, када дође смрт, нећете умрети. Ово је слобода. Зато што сте повезани са Васкрслим Христом. Док су ствари које нам се представљају су форме које су паметно зацртане, али воде у ропство. Децо моја, желим вам благословен пост. И охрабрујем вас: пост је важан. Немојте мислити да пост није важан. Пост негује душу и вољу и помаже човеку да напредује духовно. Желим вам период поста пун благодати, благослова и светости!
otelders.org/theology-and-spirituality
