У Подгорици мир,
на Цетињу рат,
ође рекоше,
у Црној Гори,
нико ником,
више неће
бити брат
Ал’ десантом мира
не би тако, него
два брата
у Христу,
нови Петар и Павле,
Црну Гору
оазом мира
учинише
И сви се чудом
зачудише,
како мир да
победи рат,
и то –
хеликоптером,
дође као
са небеса,
Црну Гору Румијом
учинивши
Код нас увек
има пророка
који рекоше,
само ће свечаније
бити када се
капела на Ловћен
врати, да би нас
Његошеве Луче
дотакле,
како би могли
један другог, као
браћу виђети, и
све српске земље
небу под облаке
Е, дај Боже да
тако буде,
а биће, кад два
светлосна стуба
народ на Ловћен
саберу,
као некада Мојсије,
што стари Израиљ
на гору Синај
изведе
А да не би
устоличења –
ништа,
Христос би
везаних руку
остао,
Онај Који је
све светове
створио,
узама безбожника
крстолико свезан
Ал’ устоличења би,
показујући да се
Реч Божија
не може свезати,
и Црна Гора
доживи тајну
Васкрсења,
јер свима са руку
ланци спадоше
И сад, ево
слободе у Христу,
па ко је гладан,
теле је угојено,
а ко је жедан,
нека приступи
и пије
Устоличење,
круна Литија,
Порфирије и Јоаникије
народ небесима
узневши,
пред моштима их
Светог Петра
на Цетиње
спустише,
Светом владици
до кивота
Радује се небо
и земља,
и Црна Гора
гле, свијетла
поста,
као да прими
Великог Госта,
и трон небески
на земљу врже,
ево и тамо на
Цетињу оста,
небо
не напуштајући
Епископ Фотије
eparhijazt
