Колико је тешко
песнику без песме,
као неплодној смокви
која плода не даје
и на крају се
огњу предаје
Песник без песме
као извор без чесме,
јер тешко може
жеднога да напоји,
а то жарко жели,
ма зато и постоји
Песник без песме,
као форма без садржаја,
као роман без краја,
па не знаш ни шта би
ни зашто се
роман догоди
Песник без песме
као народ без вође,
ил’ стадо без пастира,
па нит’ народ зна
кога да бира,
нит’ своје духовне вође,
па стога, ни којим путем
до земље Обећане
да стигне, да дође
Песник без песме
као каменито тло,
понешто роди
ал’ одмах вене,
као човек
каменита срца,
нит’ милости,
нит’ промене
Песник без песме
као во који врше,
а неко му ипак
уста свеза,
и нит’ његове силе,
нит’ жита,
ето зашто се народ
о глади пита
Песник без песме
као и да не постоји,
он се тога
и највише боји,
не царства и владара
ни судије овог света,
већ да као песник
не увене,
без песме,
без завета
Епископ Фотије
www.eparhijazt.com
