Оно што чујемо у Светом Јеванђељу јесте да је време ограничена категорија, и да у овом животу који нам је дат, имамо одређено време на располагању и како га будемо искористили, такав ћемо одговор дати пред Господом. Немамо вечно прилике, немамо вечно времена да покушамо да се приближимо Господу а зато Господ упозорава и каже:

„БДИЈТЕ И ПАЗИТЕ!“

То значи да већ сада кренемо да се исправљамо, да се трудимо, да упознајемо Господа, да се вежемо за Њега, зато што се, ми људи, некада занесемо бригама овога света, исто као и радостима овога света. Мислимо на многе проблеме, многе ситуације, али просто, некако нам измиче из свести, да ли свесно или несвесно заборављамо просто, да све нас чека смрт и да ће нас све чекати одговор пред Господом, а да је опет Господ, како сведочи наша вера и како сведоче свети људи, од којих је и Преподобна Света Петка, Он Тај који човеку жели да дâ Вечни живот, да му дâ спасење, дâ избављење од смрти, страдања и бола, и да га учини богом по благодати.

Зато немој никада да изговоримо да је Бог (а често то умемо да кажемо), да је „Бог нека виша сила“ и да је Бог нека небеска правда, итд. Наш Бог је Живи Бог, Он је Личност. Са Њим може да се разговара, са Њим може да се општи, Он може да се упозна. Као што имамо однос са другим човеком, са пријатељем. Зато је и наша вера – вера заједнице, управо зато што се и наш однос са Богом пројављује кроз однос са другим човеком. Јер је човек Икона Божија, ми смо људи – личности, Бог је Личност. Дакле, ми смо обдарени даром да волимо, да будемо слободни, а то је зато што личимо на свога Творца, и Он је такав. Ап Јован каже: Ко не воли брата свога, не воли ближњег свога, тај не може волети ни Господа Бога свог.

Зато се и окупљамо на светим службама као заједница, заједница окупљена Духом Светим, да се сјединимо са Христом, јер до Христа не можемо доћи једни без других. И дакле, нема божанске правде, нама Спасења, нема праве молитве ако не долазимо у Цркву. И нема те „више силе“ која ће, као по неком аутоматизму, да нам суди и да нас у животу руководи. Господ је Личност, Господ се препознаје кроз конктетну заједницу, кроз конкретне људе. Као светитељи, рецимо, који имају сада слободу да се Њему обраћају пред Престолом Његовим и да моле за заступништво да нам помогне Господ, да нас избави, да нас спасе.

Тако морамо да знамо да је управо зато потребно да долазимо у Цркву, да се трудимо колико можемо, да знамо да је Господ ту, да учествујемо у Светим тајнама, да се припремамо као што Црква налаже и да се причешћујемо. Јер на тај начин показујемо да смо заједница у Господу Христу. Он се нама даје, Он је ту међу нама, под видом причешћа, под видом заједнице једних са другима, благодаћу Духа Светога, а ми треба да Га као Таквог, препознамо у љубави једних према другима, праштајући једни другима. Да желимо ту заједницу јер Господ се не открива сваком од нас, посебно, у нашим кућама, него Господ је један и Он своју љубав даје исто, и праведнима и неправеднима, љуби и грешне и праведне. И нема сто Христоса, један је Христос.

Зато се ми и сабирамо на Светим службама; чућете и данас када свештеник каже возглас: да једним устима, једним срцем славимо Господа. То значи потребно је да један свештеник началствује Светом Литургијом а да се верни народ окупи, и то је слика будућег Царства Вечног, када ће Господ доћи и окупити нас све око себе и ми ћемо бити једна заједница спасена у Христу.

Све вам то говорим зато што је потребно да схватите да у Цркву треба да се долази, то је наша Православна вера. Ми често на то заборављамо, па некад дођемо у Цркву само када нам нешто затреба, неки проблем ако имамо, неку муку, неку болест. Али треба да знамо да се Господ нама открива у Цркви и да га ми као Таквог препознајемо као заједница, да је Господ тако одредио. Да треба да учествујемо у Светим тајнама, да се заједно сједињујемо јер тада постајемо сви тело Христово, постајемо једна вечна породица, спасени у Исусу Христу, а све то у нади на Васкрсење и живот Вечни, које нам је Господ обећао и које је за нас изборио, због чега је страдао и Васкрсао да би нас све учинио непропадљивима, да би нам свима дао Васкрсење, да бисмо победили смрт, страдање и болест. И да би човек нашао истинско испуњење у свом животу, а то је да будемо у заједници са Богом, да будемо као богови.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име