Да ли се може квантификовати однос емоција и новац. Може. Зашто су емоције скупље од новца у много случајева
Из искуства рада у и са директорима глобалних компанија научио сам једну вредну лекцију – ако можеш да платиш уместо да се нервираш, плати, много ће те мање „коштати“ од стреса који ћеш доживети. Наравно, ако имаш новца да платиш. У супротном, стрес ти следује.
Та практична философија названа емоције и новац се односила на пословне ствари – отпуштање радника, отказивање партнерстава, укидање пројеката, замена проблематичне опреме, затварања лоших инвестиција и још понечега.
Приметио сам наиме да високи менаџери избегавају да се нервирају и уплећу у стресне ситуације кад год су такве околности могли да плате новцем.
Ако треба отпустити неког менаџер по њиховом захтеву, наредбу даје нижем руководиоцу да спроведе и да се пружи откупнина раднику, само да се не би прегањали по судовима или медијима. Или ако треба прекинути сарадњу са неким клијентом, ако је то интерес фирме или нека лична ствар, раскини уговор, плати пенале и иди даље.
С обзиром да је бизнис суров и да се тамо све мери мером новца који се приходује или губи, и када говоримо о односу емоције и новац ту је главни мото „no hearts feeling“ (ништа лично, ништа емотивно), јер је све питање новца, времена и емоција које су квантификоване. Зато је у западном праву и настао појам „нанета душевна бол“, која на суду има неку своју цену. Зато је стално питање на судовима колико кошта душевна бол.
Емоције, стрес, патња, све се то квантификује, све то кошта. Ако имаш новца да их плаћањем избегнеш, плати цену и терај даље.
Али ово све можете применити и на неке ствари из обичног живота које вам се појављују.
На пример, проблеми око наследства. Наследници се препиру ко ће шта добити, ко ће више а ко мање освојити, и у томе све странке постану токсичне и улазе у дуготрајне свађе и препирања, која их коштају живаца, здравља, пре свега времена и најчешће и новца. То је увек однос проткан моделом емоције и новац у сукобу.
Зато наша пословица каже да „паметнији попушта“, то јест лишава се нечега само да се не нервира и не обитава у токсичном односу. Јер, чак и да неко истраје у праведној борби и добије нешто што му по праву „припада“, често та цена може бити висока – нарушено здравље или губитак драгоценог времена.
Знам, рећи ћете да су људи тешки сами по себи, похлепни и себични и да је лако рећи али тешко урадити. Тачно је. Тако да не постоји општа генерализација, некада неко једноставно мора да уђе у клинч са поквареним противником и да се бори за своје материјално или духовно (принцип, част, баштину).
Посебно је код нас присутан инат – е нећу то да му дам, или пак, е то хоћу да му узмем, из ината. Тај инат и та тврдоглавост да се нешто своје истера до краја, много кошта све у том сукобу. Зато су се многе породице распале а брат се са братом закрвио, или чувена прича о свађи комшија са комшијом око међе.
Али постоје честе ситуације у којима се можете неким уступком извући из дуготрајних борби које вас стресирају и оптерећују. Само треба одвагати колика ће та цена да буде. Kако се емоција и новац могу квантификовати, често се може видети колико нешто кошта. Јел треба да „платим“ толико и толико да бих се извукао из емотивно напете ситуације. Имам ли новца? Имам ли да платим? Хоћу ли да платим?
Међутим, има људи који су толико амбициозни у свом злу, истински покварени и без моралног компаса (на жалост знам и такве) да код њих не пролазе мали уступци, јер они хоће једноставно пуно или све да вам узму. Ту нема друге, мораш ући у борбу са њима. Једноставно, злу се мораш супроставити.
Но, пословна мудрост о којој говорим нека вам буде на памети. Емоција и новац се могу квантификовати. Зато кад год можеш, плати и не нервирај се.
И ако те то „плаћање“ можда и боли, нарушава твој принцип правде и правичности, изађи из те приче која те трује. Ако си се поштено, морално и праведно понео (и ако си побожан), само опрости неправедном и не брини – Бог ће бити на твојој страни.
Надокнадиће то Он на свој начин, кроз друге људе, послове или догађаје, а од неправедног ће одузети.
Ту космичку правду људи не виде, зато се и нервирају и боје се губитка. Људи очекују одмах надокнаду за свој губитак и неправду, па у својој јарости знају да куну типа „отето, проклето“, но то није добар пут. Мржња, клетве, нервирање због губитка, то је све црни пут.
Пут светла је опраштање. И надилажење злих односа и ситуација. Можда и прођу године пре него што Он то уреди, награди и казни, када ћемо ми и заборавити зашто се нама нешто добро десило а отимачу туђег блага нешто лоше згодило. То је Његова воља када ће се правда неба извршити и није наше да се о томе питамо.
Наше је да живимо по Заповестима Божијим. А на том путу ћемо наилазити на особе и догађаје које живе супротним стилом и хоће нешто да нам отму.
Бори се или плати да превазиђеш такве околности. Не плаши се губитка.
Златко Шћепановић
