петак, 22 јануара, 2021
Насловна Психологија Едипов комплекс

Едипов комплекс

84
0

Легенда о несрећном краљу Едипу једна је од најпотреснијих и најтужнијих прича из древних хеленских времена. Обележен већ самим својим именом (које на грчком значи: „онај који има натечене ноге”), тебански краљ Едип имао је тежак и драматичан живот, а скончао га је у највећим телесним и душевним мукама. Испаштао је, у ствари, грехове свог оца, краља Лаја, који је, због отмице једног дечака (елидског краљевића), проклет да остане без потомства, или да погине од руке властитог сина, ако га буде имао. Пошто му је жена Јокаста подарила мушког потомка, краљ Лај је, у страху од проклетства, наредио да се детету сапну ноге и тако осакаћено остави, усред најљуће зиме, на планини Kитерону. Пастир, коме је поверено да изврши ту наредбу, није је извршио – смиловао се на дечака и предао га људима краља Полиба. Полиб није имао мушке деце, па је усвојио нахоче које су му донели, прозвавши га Едип (по томе што су му биле унакажене ноге). Заједно са супругом Меропом одгојио га је на свом двору, где је Едип стасао у лепог и снажног младића. По природи, међутим, био је доста напрасит.

Едип је живео срећно док једног дана од неког пијаног Kоринћанина није сазнао да није Полибов и Меропин син. Одмах је кренуо у Делфе да од тамошњег Аполоновог пророчишта сазна истину о свом животу. Тамо му је проречено да ће убити свог оца и оженити се својом мајком. Пошто је, упркос причама, веровао да су његови родитељи Полиб и Меропа, није хтео да се враћа у Kоринт како би избегао испуњење страшног пророчанства. Али предсказана зла судбина ипак га није мимоишла. Идући из Делфа, у једном кланцу срео је краља Лаја и његову пратњу. Мучен сумњама, Лај је такође кренуо у Делфе да од пророчишта сазна шта је било са дечаком кога је дао свом пастиру да га остави на Kитерону. Два намерника нису знала да су отац и син и то је довело до трагичног исхода. Пошто су му краљеви људи наредили да се склони са пута, напрасити и разгневљени Едип изазвао је кавгу у којој се сукобио са Лајем и убио га, а затим је поубијао и све његове пратиоце. Тако се остварио први део пророчанства: краљ Лај је погинуо од руке рођеног сина. Али Едипу се спремала још већа несрећа. Пошто је уништио Сфингу, неман која је сатрла много људских живота и угрозила опстанак града Тебе, добио је као награду краљевски престо и краљицу Јокасту да се њоме ожени, што је и учинио не знајући да му је то рођена мајка. Тебанци су, наиме, били обећали да ће онога ко одговори на Сфингину загонетку и остане жив (јер оне који нису знали одговор она је немилосрдно убијала), као спасиоца града, прогласити краљем и дати му Лајеву удовицу за жену. Десило се, управо по кобном пророчанству, да је на Сфингино питање „Kоје то биће иде ујутру на четири, у подне на две, а увече на три ноге?” прави одговор дао Едип. „То биће је” – рекао је он Сфинги – „човек, који као дете бауља на четири ноге, тј. на рукама и ногама; кад одрасте и ојача, иде на две, а кад остари, служи се штапом као трећом ногом.” После тога, Сфинга се, поражена, бацила са стене и нестала, а Едип је постао краљ Тебе и оженио се Јокастом. Са њом је изродио четворо деце: два сина – Етеокла и Полиника, и две кћерке – Антигону и Исмену.

Због тешког Едиповог греха Тебом је почела да хара куга, а завладала је и велика оскудица и глад. Људи су масовно умирали, а преживели су тражили спас из велике невоље у којој су се нашли. Делфијско пророчиште предсказало је да ће се Теба спасти кад се пронађе и казни убица краља Лаја. Едип је наложио да се организује потрага за убицом, проклевши га да буде вечни мученик и прогнаник, кога нико од људи, као зликовца, неће примити у свој дом. Није знао да је тиме изрекао пресуду самоме себи.

Трагајући за Лајевим убицом, краљ Едип је, после много сумњи и колебања, поуздано утврдио (јер је, поред осталог, пронађен и пастир који га је предао Полибовим људима) да је управо он тај зликовац. Страшно сазнање да је убио оца и оженио се мајком – која се, због истог сазнања, обесила – Едип је златном иглом извађеном из Јокастине хаљине пробо зенице оба своја ока и тако се ослепио да не гледа грешна дела која је починио. А затим је, слеп и скрхан болом, оплакујући крвавим сузама своју судбину, протеран из Тебе. Дуго је после тога, у пратњи своје верне кћерке Антигоне, лутао по свету, без крова над главом, праћен презрењем људи, док у највећим мукама није скончао свој несрећни живот.

Едипову судбину обрађивали су у својим делима познати грчки трагичари Есхил и Софокле, а касније и римски филозоф и писац Сенека. Али оно по чему је његово име остало познато до данас великом броју људи широм целог света нису била толико књижевна дела колико израз Едипов комплекс, којим се у психологији означава „подсвесна склоност детета да осећа приврженост родитељу супротног пола и непријатељство према родитељу истог пола”, што се у неким случајевима јавља и као тежи душевни поремећај и може бити извор неуроза у каснијем животу.

 

Литература:

• Милан Шипка, Зашто се каже, шесто издање, Нови Сад: Прометеј, 2010

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

0