У моди је аскеза. Немојте јести, не пијте, уздржавајте се од живота – да бисте дуже живели.
Данас се успешно могу конзервирати и младост и лепота. То сте могли видети, убрзано расте производња тих конзерви. Ако сте имали могућности да их пробате, могли сте се уверити да то нису ни она младост, ни она лепота.
Тело би хтело да остари, мора, време му је, истрошило се и уморило, то више није оно тело, старост је на реду, она нам припада као и младост, све је то природно и неминовно.
Хтело би трошно тело, али му ми не дамо да стари. Узјахали смо га, истерали на тримстазе и хоподроме, њему је тешко а ми га соколимо новом религијом живота без старости и смрти.
Младост се може вежбати, тренирати и глумити. Међутим, ружно је и непријатно гледати такве подвиге остарелог тела. Увек имате утисак да су га много морали мучити…
Има неког филозофског шунда у тријумфу оних киселих, ужеглих аксета, који ће тек уз натчовечанске напоре можда за неку годину успети да надживе безбрижне весељаке, мудраце који се не цењкају са старошћу и смрћу. Kао интелигентни лопови: кад их стигне то што још нико није могао избећи, они се насмеју, слегну раменима, свесни да је на крају морало тако да буде.
Детињарије
