Ти си ми сад к’о с друге стране реке:
прећи не могу, ал’ остати нећу.
А касно схватих да су предалеке
све лађе што се по тој реци крећу.
Потом у ватри до мене доспеваш
к’о страшни суд нада мном лебдећи…
Но огњи у којима сагореваш
мене не могу више ни опећи.
Преузето из збирке песама – Крај једног драмског чина – АНОА – Београд – 2020.
