Склони смо рећи много ни о чему.
Дисати плитко.
Недовољно лукави
да бисмо се одржали на површини,
довољно уплашени да досегнемо врх.
Јер оданде се све види…
Чак и дно облака.
Између крајности покушавамо
изаткати нит
по којој ћемо ходати.
Балансирати,
као у циркусу.
Само док траје тачка.
До аплауза
Или до пада.
ima tebe sokole svagde gde treba, neka hvala Bogu.
To što si napisala je neminovno, jedino što pad ima dva smera i gore i dole, kažu da zavisi od hoda gde ćemo pasti!