Не преузноси се својим делима, ма каква она била. Не горди се и не хвали се. Гордост далеко одгони од седе, сматрајући ближњега свога и све људе бољима од себе.
Нема веће нечасности неголи другога жалостити и узносити се над другима.
Не сматрај себе мудрим, иначе ће се твоја душа погордити и пашћеш у руке непријатеља својих.
Не сматрај себе свезналицом и мудрим човеком (тј. не говори: „Знам и сам, умем и сам то да радим!“ иначе ће пропасти труд твој и твој брод је узалуд пловио до сада.
Када дајеш милостињу, не чини то јавно.
Ако се предајеш духовним подвизима, не хвали се тиме.
О доброме делу, које намераваш да учиниш, не говори никоме унапред, већ га изврши. Пошто учиниш неко врлинско дело, не мисли високо о себи и не говори у себи: „Ја сам то и то учинио“, јер, ако овако будеш чинио, нећеш бити мудар.
Не буди славољубив и у своме срцу не задржавај самохвалисање које говори: „Ја сам то и то учинио, у томе и томе сам напредовао“. Такве помисли дишу сујетом и ко је њима испуњен, постао је станиште нечистих духова
