Како је настао и како се развијао блуз, духовна музика америчких црнаца, која није имала искључиво религиозну основу већ је представљала и својеврсну побуну против ропства?

Пошто је црном човеку било стриктно забрањено да се посвети својој вери, силом прилика је морао да прихвати религију белих колонизатора. У црквама белих људи дошао је први пут у контакт са верским обредима западне културе. Туђа религија лагано је улазила у његову свакодневицу. Временом је црнац запевао и на верским обредима белих досељеника.

Тренутак спајања европске и афричке културе најједноставније се могао објаснити тако што је хармонијска основа преузета из културе белих досељеника, док су темперамент и ритам преузети из наслеђа црне Африке. Најпримитивније црначке верске песме биле су познате под именом шаут (shout) и сермон песме. На великим верским скуповима (camp meetings) почетком XIX века, црни свештеници су своје верске обреде изводили на веома сугестиван начин. Несвакидашња узвикивања и јединствена пулсирајућа декламација за време верских обреда, буквално је изазивала фантастичне визије код верника. Ове проповеди су, са сигурношћу можемо рећи, имале исцељујуће моћи.

На верским обредима су се проповедници чврсто држали својих узвикивања, јер је то био део постизања екстазе и стање транса у редовима верника. На врхунцу екстазе, верници би осетили велико олакшање, а тада би им се верски вођа обратио следећим речима: „Ви нисте робови, ни црнци, сви сте ви Божија деца.“ Колико је ово утешно звучало за црног роба, тешко је из ове перспективе протумачити.

Црначке молитве

Временом су се и у религиозним песмама, слично радним, криле тајне поруке упућене црном робу. Док су за белце то биле само обичне верске песме, за црнце су представљале бунт и побуну. Имале су изузетно велики значај пре избијања грађанског рата. Задатак им је био да мобилишу и припреме своје вернике за борбу против злогласног расистичког режима. Религиозна песма Go down Moses била је типичан пример бунтовничке песме. Спиритуалс је спадао у најразвијеније облике црначке духовне музике, у којем се већ осећао утицај западне музичке културе. Велика снага заједништва била је његова одлика.

Након завршетка грађанског рата јављају се и прве верске групе, а и солисти. На чудан начин, сачуван је снимак верске песме на музичком ваљку из 1894. године. Песма у извођењу Colored Quarteta сматра се најстаријим музичким записом овакве врсте. Први снимак црначке духовне музике на грамофонској плочи направио је 1924. године Norfolk Colored Quartet. Двадесетих година прошлог века, постојала су три развијена облика црначке религиозне изведбе: jubilee певачке формације, проповедници певачи у оквиру црквених конгрегација и такозвани улични евангелисти.

Најпознатији у редовима проповедника, који је деловао по црквама, био је велечасни (reverend) Џеј Ем Гејтс (J. M. Gates). Његов утицај био је неизбежан за будућа поколења верских лица. Традицију тих првих проповедника је верно гајио кроз своје стваралаштво велечасни Кларенс Френклин (Clarence LaVaughn Franklin), чија каријера је заблистала са чак 70 снимљених грамофонских плоча. Његов дискографски опус био је право завештање на пољу црначке духовне музике. Његова ћерка је данас (умрла је 2018. године, прим. Н.С.) позната соул певачица Арета Френклин (Aretha Franklin).

Без двоумљења се може рећи да је у свету госпел музике и спиритуалса била најистакнутија Махалија Џексон (Mahalia Jackson). Почела је да пева у очевом црквеном хору. Одгојена је у строгој религиозној породици, али то није значило да није имала прилике да се упозна са музиком лимених оркестара на улицама Њу Орлеанса, са групама које су свирале по речним паробродима, оркестрима који су деловали под диригентском палицом Кинга Оливера, Луја Армстронга или Џелија Рол Мортона (Louis Armstrong, Jelly Roll Morton). Са великим одушевљењем је слушала неодољиви ритам тих музичких формација. Те ритмичке финесе је уграђивала и у своје изведбе.

Кришом сам слушала и блуз и Беси Смит ми је била љубимица. Меми Смит је била само једна у низу многих певачица тога доба, која је имала леп глас, но Бесине изведбе биле су без премца. Из њених песама су зрачиле искрене емоције“.

Упркос свему, Махалија је стриктно одбијала да пева речи блуза. Исто тако је рекла „не“ и џез-оркестру Ерла Хајнса (Earl Hines). Ипак, загрижени џез фанатици су открили да је Махалија, за време своје каријере, и те како наступала у друштву блуз и џез уметника, мада није прегазила дату реч Господу. Године 1952. поделила је свој наступ са фолк блуз колегом Биг Билом Брунзијем, док је 1958. године присуствовала рођенданском концерту Луја Армстронга, али је учествовала и на Newport Jazz Festivalu, где јој је музичку пратњу обезбедио оркестар Дјука Елингтона (Duke Ellington).

Махалијино присуство је од непроцењиве вредности у свету црначке духовне музике. Њене изведбе су избијале из најдубљих одаја човекове душе, обојене драмском атмосфером. Представљала је најлепши људски глас црне Америке. Човек просто није могао замислити потреснију сцену од оне из филма „Имитација живота“ (Imitation of life), где је Махалија песму Trouble of the World, отпевала у аутентичном црквеном окружењу.

Махалија је годинама боловала од срчаних тегоба, о чему сведочи следећа анегдота, коју је Јанош Гонда (Gonda János) забележио у својој књизи Шта је џез (Mí a jazz). „Први пут сам је уживо слушао шездесетих година, на џез фестивалу у Антибесу. У једном тренутку је прекинула свој наступ и села на једну столицу која је била на позорници. Следећим речима се обратила публици, у свом једноставном сеоском маниру: Знате људи, мој лекар ме већ одавно опомиње да мање певам, јер није добро за моје срце. Да живим, али да не певам. Замислите, то хоће од мене тај добри човек. Сада ћу се мало одморити, и молим вас будите стрпљиви, јер ћу наставити, управо тамо где сам стала. И замислите, она је наставила да пева прелепе црначке молитве, са још већим жаром, преживљавањем и осећањем.“

Духовна музика

Прве америчке музичаре је на њиховим европским турнејама пратио оркестар Криса Барбера. Уз пратњу поменутог састава наступала је и сјајна госпел певачица, Розета Терп (Sister Rosetta Tharpe). Она је уз Махалију сматрана једном од најпознатијих извођачица црначке духовне музике. Често је изводила песме уз пратњу своје гитаре. Голден Гејт Квартет (Golden Gate Quartet) основан је 1935. године, али их је продуцент Џон Хемонд (John Hammond, sr) тек четири године касније открио широкој јавности, представивши их на концертној манифестацији Spiritualis to Swing. Куриозитет ове поставе је да су снимили грамофонску плочу заједно са фолк ветераном Хадијем Ледбертером (Huddie Ledberter).

Формација Five Blind Boys of Mississippi је настала за време великог ритам и блуз бума. Своје изведбе је базирала на традицији викача блуза. Из музике оваквих постава временом је настала и соул музика, чији је родоначелник био генијални Реј Чарлс (Ray Charles). У његовим венама је од раног детињства струјала религиозна музика. Вешто је направио фузију госпел и блуз музике. Са поносом се хвалио да му је узор била бесмртна Махалија Џексон.

Црква је била велики противник блуза, и називала га је ђаволском музиком, те га је сматрала једним од највећих овоземаљских грехова. И у црквама су били присутни плес и песма, али искључиво у функцији слављења Господа. Уметници блуза су сами изјављивали да им је највећи комплимент био када би на игранкама суботом могли створити атмосферу сличну оној која је владала на недељним црквеним мисама. Чињенице су поткрепиле и то да су многи блуз уметници одрасли у религиозним срединама. Било би просто незамисливо да нису били упознати са верским традицијама. Многе духовне песме су обрађиване и у блуз маниру.

Улога Томаса Дорсија (Thomas A. Dorsey) од изузетног је значаја у развоју црначке духовне музике. Као син баптистичког проповедника, још од раног детињства био је упознат са духовном музиком. Рана музичка искуства стекао је у цркви свирајући као клавириста. Често је свирао и по сеоским забавама, а једно време био је и музички директор у оркестру Ма Рејни (Ma Rainey). Од животног значаја му је била посета Чикагу. Овде је у Пилгрим Баптистичкој цркви узимао часове аранжирања и компоновања духовне музике. Захваљујући Дорсију је настао термин госпел двадесетих година прошлог века. Стваралачки опус му је бројио близу 400 наслова духовне музике. Нумера Precious Lord take my hand му је обезбедила бесмртност у свету музике.

Многи уметници блуза су често имали духовне песме на репертоару. Слепи Лемон Џеферсон (Blind Lemon Jefferson) за издавачку кућу Парамаунт своје религиозне изведбе снимао је под именом Deacon L. J. Bates. Међу њима треба истаћи следеће наслове: All I want is that pure religion и I want to be like Jesus in my heart. После Лемонове трагичне смрти, велечасни Емет Дикинсон (Emmett Dickinson) у спомен преминулом колеги написао је прелепу сермон композицију, под насловом Death of Blind Lemon.

Ветеран блуза, Чарли Патон (Charley Patton) био је јединствен у својим изведбама духовних песама. Тада се потписивао као Masked Marvel, а неретко и као Elder J. J. Hadley. На питање да ли је Патон био побожан, његова сестра Вајола Кенон (Viola Cannon) одговорила је: „Не, није био религиозан. Отац нам је био активан у локалној цркви, те је Чарли од раног детињства познавао те песме. По мом мишљењу, он је те песме изводио јер су биле добре композиције, и наравно зато што су му се допадале.“

Џеси Фулер (Jessie Fuller) имао је сјајне обраде религиозних песама. Композиција Where could I go је у његовом извођењу носила наслов Where could I go but to the Lord. Бака Вајт (Bukka White) је под именом Вашингтон Вајт (Washington White) снимао своје духовне изведбе. Једна од њих била је и I am heavenly way објављена за издавачку кућу Victor.

Одрастао сам у веома религиозној средини, и нисам веровао ни у шта друго него у Господа. Са пуно горчине сам посматрао дечаке који су на гитари свирали блуз. Једноставно сам их игнорисао. Тада ме је занимало само певање у црквеном хору. Једно време док сам био активан као проповедник, упетљао сам се у лоше друштво. Момци су ме упорно наговарали да попијем коју чашицу са њима. У почетку сам успео да се одупрем искушењу, али ипак сам пристао мало да попијем, када нико од мојих верника није био у близини. Сам ђаво ме терао да сваки пут све више и и више пијем. Тада сам се јако уплашио, јер сам се бојао да ће се сазнати за моје несташлуке, и да ћу остати без посла. Имао сам страховиту грижу савести, као да сам у једној руци држао Господа, а другој црног ђавола. Ове две ствари нису ишле никако заједно. Једноставно, нисам више могао да погледам мојим верницима у очи. Тада сам одлучио да напустим проповеднички занат“.

„Холи блуз“

Из приче Сона Хауса (Son House) смо сазнали и то да се у песмама певаним на суботњим игранкама користила реч „драга“ (baby) док је на недељним мисама та реч једноставно замењена са Исус (Jesus). Гери Дејвис (Gary Davis) је 1933. године ослепео. Тада је изјавио да га је сам Господ лишио вида да би престао да свира блуз, и да би посветио живот слављењу Божије речи. Тада је постао улични проповедник. Био је творац такозваног holy блуза, верског блуза, који је био ништа друго до духовна песма изведена у блуз маниру. Из његовог биографског опуса треба издвојити следеће наслове: Death don’t have no mercy, 12 gates to the City, When I die I live again и Lord stand by me.

Слепи Бој Фулер (Blind Boy Fuller) је своје религиозне песме потписивао као Brother George’s Sanctified Singer. Познати блуз брачни пар Мемфис Мини и Канзас Џо Мекој (Joe Mc Coy) су се потписивали као Hallelujah Joe и Gospel Minnie. Слепи Вили Џонсон (Blind Willie Johnson) је остао у сећању песмом Lord I just can’t keep from crying. Често је путовао са слепим Вилијем Мектелом (Blind Willie Mc Tell), чији репертоар су такође красила сјајна духовна извођења.

Клавириста Кау Кау Давенпорт (Cow Cow Davenport) одрастао је у религиозној средини. Отац му је био проповедник, и жеља му је била да и његов син настави породичну традицију у цркви. Послао га је у баптистичку цркву, али упркос свим напорима, Давенпорт се, ипак, определио да напусти духовну музику. Нијемаја Скип Џејмс (Nehemiah Skip James) такође је одрастао под снажним утицајем духовне музике. Још од малих ногу свирао је оргуље у цркви. Временом је основао састав Dallas Texas Jubilee Singers. И он је, попут многих уметника, ординирао и као проповедник.

Исман Брејси (Ishman Bracey) и Наполеон Харисон су своје успешне блуз каријере жртвовали да би се посветили цркви. Роберт Вилкинс (Robert Wilkins) последњи пут је засвирао блуз 1936. године. Тада му се обратио један глас и рекао: „Мани се блуза!“ Без речи је тада одложио свој инструмент, но није дуго висио на клину, јер га је опет узео у руке правдајући се тиме да у Библији ништа не пише против свирања истог. И он је свој блуз преобратио у духовне изведбе, у такозвани „холи блуз“. Ти Боун Вокер (T-Bone Walker) признао је да је у детињству одушевљено слушао ватрене проповеди у црквама. Џез Гилам (Jazz Gilllum) одрастао је уз религиозну музику, а једно време је чак и свирао хармонијум у локалној цркви. Хаулин Вулф је у младости певао у црквеном хору.

Рој Браун (Roy Brown) музичко искуство стекао је управо кроз црквену музику певајући у Rookie Four духовном квартету. Сличним искуствима се могао похвалити и Алберт Кинг, који је своју музичку каријеру започео у госпел саставу Harmony Kings. Би Би Кинг је музику открио у цркви. „Док сам био клинац, на недељним мисама смо певали госпеле.“ И његов први састав био је духовне оријентације, по узору на Голден Гејт Квартет. Краљ рокенрола, Чак Бери (Chuck Berry) такође је своје музичке корене вукао из духовног наслеђа. Џони Отис (Johnny Otis) био је духовни вођа у Landmark Community цркви. Кроз његов хор су продефиловали Ета Џејмс, Естер Филипс, Биг Мама Торнтон, Линда Хопкинс и други.

Силвија Ембри (Queen Sylvia Embry) одрасла је под будним оком своје баке, која је била веома религиозна. Силвији је било забрањено да свира било шта на клавиру, мада јој је цело биће жудело за буги-вугијем. Упркос томе што је бака форсирала духовну музику, и те како је слушала и много блуза. Једноставно је хтела да заштити своју унуку од „нечистих“ ствари.

Џез је из госпел музике преузео хармонијску основу и његов неодољиви ритам. Позната духовна песма When the saints go marching in доживела је безброј џез обрада.

 

Нови Стандард

________________________________________________________________________________

Позајмљени цитати:

Bessie Smith “The complete recording Vol. I” Коментар ЦД издања
Gonda János (1982) “Mi a jazz?” – Zeneműkiadó Vállalat, Budapest
Samuel Charters (1967) “The bluesmen” – OAK Publications, New York

Одабрана дискографија:

Mahalia Jackson – Mahalia Jackson sings Amrica’s favorite hymns (CBS),
Golden Gate Quartet – The original Golden Gate Quartet (RCA)
Reverend Gary Davis – Say no to the devil (XTRA),
Blind Willie Johnson – Blind Willie Johnson (RBF),
B. B. King – B.B. King sings spirituals (CROWN)
Preachin the gospel – Holy Blues (ROOTS AND BLUES)
The gospel tradition – The roots and the branches (GOSPEL SPIRIT)
The Abyssinian Baptist Gospel Choir – Shakin’ the rafters (GOSPEL SPIRIT)

Речник:

Soul – у слободном преводу означава душу. У овом случају му се значење односи на један музички правац, који је непосредно настао од мешања традиционалних духовних песама, џеза и блуза.
Shout song – (шaут сонг), једна врста духовне изведбе црнаца, где је узвикивање проповедника у првом плану.
Sermon song – црквена беседа
Jubilee (јубили) – у овом случају се ради о певачким формацијама које су својим песмама славиле Господа.
Gospel song – God+spell = реч Господа, у суштини значи песму искупљења у хришћанској религији.
Rhythm & blues (ритам и блуз) – овај израз потиче из педесетих година прошлог века и заменио је термин „Race records“. У најширем смислу је представљао комерцијалну црначку музику.
Rock&roll (рокенрол) – сматра се да је настао од фузије стилова као што су: црначки ритам и блуз, хилбили и каубојска музика.
Boogie-woogie (буги-вуги) – један од начина извођења блуза на клавиру, настао двадесетих година прошлог века.

________________________________________________________________________________

Текст је преузет из књиге: Тибор Нађ, Исцељујућа моћ блуза, Нови Сад, Magyar Szó Lapkiadó Kft, 2014.

Тибор Нађ (1960-2019) био је блуз музичар, преводилац и аутор дела о блузу, музички уредник неколико радио станица.

 

Насловна фотографија: Frank Driggs Collection/Getty Images

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име