Исправно се сматра да су Духови рођендан Цркве. Празнују се 50. дана после Пасхе, Васкрса, па се зову и Педесетница. Овај хришћански празник одговара јеврејском празнику Педесетнице, која се светковала као Празник седмица (недељā) или Празник жетви (Излазак 34,22), исто у 50. дан после Пасхе.
У време јеврејског празника у јерусалимском храму, поред молитава и жртвоприношења, читани су одређени одељци из Мојсијевог закона и из других библијских књига (касније и из Талмуда). Као и на Пасху и на Празник сјеница, и на Педесетницу сви одрасли Јевреји (мушкарци) били су обавезни да походе храм у Јерусалиму.
У новозаветној цркви на Педесетницу се светкује спомен на силазак Светога Духа на апостоле. То је један од највеличанственијих хришћанских празника још из апостолског времена (Дела апостолска 2,1-22). Богослужења на Педесетницу се одликују вечерњом службом, која се служи у наставку Литургије, као спомен на то што су се апостоли одмах разишли по свету да проповедају нову науку; на њој се читају молитве св. Василија Великог, у којима се Црква моли за даривање Духа благодати, за исцељење телесних и душевних тегоба, и да нас оне све удостоји Царства небеског.
На овај празник, назван и Тројице, јер се физички појавило и Треће Лице Свете Тројице – Свети Дух, Православна црква украшава храмове у које се уноси зелена трава, а у време старе Цркве зеленило се уносило и у куће (св. Григорије Богослов, Проповед 44). Овај обичај је прешао у Хришћанску цркву из старе јудејске праксе кад су у славу примања Синајског законодавства, које је било дато под ведрим небом, украшаване синагоге и куће гранчицама. Ова символика је израз наше благодарности Богу. Богослужење Православне цркве ванредно изражава везу ова два истоимена празника у Старом и Новом Израиљу, с тим што је у средишту хришћанског литургијског песничког опуса догађај у Јерусалиму, а старозаветни празник је одлична позадина – праслика.
Као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и силазак Светога Духа на апостоле рођендан хришћанске Цркве – истог дана, после проповеди апостола Петра, обраћено је у Христову веру три хиљаде људи (Дела 2,41). За догађај Педесетнице је уско везан доживљај глосолалије, што је говор непознатим језицима, или разумевање страних језика.
У православном живопису Силазак Светога Духа је представљен како апостоли седе са стране, са упражњеним местом на челу (замишља се да је ту Господ Христос, који се десет дана раније вазнео на небо), међу којима је Богородица; изнад њих је Свети Дух изображен у виду огњених језика како силазе на њих.
протођакон Радомир Ракић
ИЗ МОЛИТАВА НА ДУХОВСКОЈ ВЕЧЕРЊИ:
… Ослањајући се на Твоју доброту, ми молимо: Грехе младости наше и незнања не спомињи, и од тајних грехова наших очисти нас; и не одбаци нас у дане старости кад изнемогне снага наша; не остави нас док се у земљу не вратимо; удостоји нас да се Теби повратимо, и саслушај нас схисходљиво и благодатно; за безакоња наша узврати нам добротом твојом; мноштву грехова наших противстави бездан милосрђа твог; са свете висине твоје погледај, Господе, на овај народ твој који очекује од Тебе обилну милост. Посети нас добротом твојом; избави нас од насиља ђавољег; утврди наш живот твојим светим и свештеним законима. Анђела верног чувара додели народу твом; сабери све у Царство твоје; подај опроштај онима што се у Тебе надају; опрости грехе њима и нама; очисти нас дејством Светога Духа твог; уништи замке вражије против нас.
