Наталожено искуство деловања масе, руље, демоса и плебса у
сменама властодржаца или манипулација масама од стране вођа,
одувек је било присутно и привлачило пажњу политичких мислилаца
Буржоаске револуције су их коначно избациле на политичку позорницу
Темељније и утицајније идеје о социологији и психологији маса
(гомила) јављају се крајем 19. и током 20. века у делима
Габријела Тарда (Габриел Тарде), Гистава Ле Бона, Сигмунда Фројда,
Хосе Ортега Гасета и, нешто касније, Сержа Московисија
Појмови маса и гомила употребљавају се у различитим значењима –
велики број људи, али се, пре свега, мисли на карактеристично
понашање људи у маси које постаје непредвидиво, ирационално,
одудара од нормалног и уобичајеног, са неретким изливом беса
и емоција
У социолошком смислу, масе су привремене неструктуриране
скупине чије чланове карактерише „емоционалност,
нерационалност, те хомогеност понашања” – Никола Рот
Појава маса на сцени
Појава маса на политичкој сцени углавном је резултат великих
револуција
У времену масовних медија и масовног друштва, изнова се јавља
потреба да се преиспита однос појединца и масе, елите и масе, као и
вође и масе
У људском друштву, а нарочито у време великих друштвених
промена налети маса јављају се као елементарне непогоде у
природи – неочекивано, ненајављено и непредвидиво
Како примећује Серж Московиси, „на почетку овог века
(двадесетог) људи су били сигурни у победу маса; на његовом
крају нашли смо се у потпуној власти вођа”
За политичку социологију важно је настојање да се разуме права
природа феномена маса у политици
Према Сержу Московисију, психологија маса је политиколошка
дисциплина: „психологија гомиле је, дакле, наука о једној новој
политици”. По њему, „психологија гомила одбацује политику на
интересу и разуму”
Шта је маса (гомила)?
По Ђуру Шушњићу, „маса је велика скупина људи неспособних да
мисле својом главом, невештих да владају својим нагонима,
необразованих да управљају јавним пословима и неорганизованих да
остваре своје интересе”
Масе су данас свуда око нас, навијачи на стадионима, публика
на великим концертима, гужве у аутобусима, али и зависници малих
екрана и конзументи потрошачког друштва
Томе доприносе концепти и стратегије „хлеба и игара”, „реклама је
важнија од производа” и превласт форме над садржајем, који су све
присутнији
На питање шта је гомила Серж Московиси нуди три одговора:
Прво, гомиле су скупови разноврсних појединаца који се
окупљају привремено „по страни институција и против институција”.
То су „асоцијације асоцијалних јединки”, које обухватају људе са
маргине друштва („светина”, „шљам”, „лумперпролетаријат”, „плебс”,
„раја”), лишени признатих идентитета, потиснути у гетое или предграђа, „где
живе без посла и циља, ван закона и обичаја” који су због осећаја
одбачености непријатељски настројени према друштву у којем живе
Шта је маса (гомила)?
Друго, гомиле су узбуркане масе које су луде (foules – gomile,
folles – lude, engl. craze), које изражавају претерано дивљење
према неком популарном певачу или руље навијача (фанс) у
стању делиријума на стадионима који се дижу сви као један и машу
заставама и транспарентима. „Лудило” представљају и масе које се
узбуркано крећу у жељи да виде пролазак неког славног човека или се
бацају на неког појединца да га линчују, „осудивши га иако не
знају да ли је крив”
Треће, гомиле могу бити и злочиначке, састављене од разбеснелих
људи који нападају, наносе штету и руше све што им се нађе на
путу („шљам” и „олош”). Оне могу бити оваплоћење необузданог
насиља, као неконтролисана бујица која се окупља непозвано. Оне
злостављају и пљачкају, опиру се властима и делују презирући
законе.
Московиси закључује, „маса није исто што и ’плебс’, ’светина’, сиротиња,
скуп незналица, пролетаријат, хои поллои, које би требало супротставити
елити, аристократији. Гомила, то су сви – ја, ви, свако од нас. Чим се
нађу заједно, људи, сви без разлике, чине масу”
fpn.bg.ac
