Фридрих Ниче[1] (1844-1900), чувени (или нечувени филозоф)[2] је на неки свој начин хришћанство његовог доба у Европи сматрао лицемерним. Сматрао је да хришћани презиру оно што немају а да желе и да вреднују оно што имају иако то што имају уствари не желе. Према њему, слабост човека је постала доброта, покорност људима које мрзимо постала је послушност. Према њему, неспособност да се предузме освета се претворила у неискрени опроштај. Хришћанство је, према њему, постала велика машина којом човек пориче себе.

На хришћанство је гледао као  да је средство за смањење бола, бежање од реалности. Средство за уверавање да смо добро онако како тренутно јесмо, које смањује нашу жељу да променимо живот на боље. Ниче је понављао како се мора поднети огромна патња да би се урадило нешто добро. За Ничеа хришћанство је само систем вредности, а не божанска објава ИСТИНЕ. Његова реченица Бог је мртав означава његово схватање да је Бог изгубио власт над Земљом.

Према њему нихилизам (обезвређивање) представља потпуни преврат вредности његовог времена. Нихилизам у себе укључује постављање нових вредности (превредновање). Сматра да нихилизам, овако схваћен, има стваралачки карактер. Нуди стварање Натчовека. Натчовек је човекова афирмација себе, а не потчињавање натприродном (Богу). Без стварања Натчовека човек остаје да живи као малограђанин са својим животињским ужицима. Према Ничеу, човек постојећих вредности мора да жели своју пропаст, како би превазишао себе. Сматра да човек у досадашњој историји није био способан да загосподари Земљом, јер је стално био усмерен против ње. Тако схваћен, Натчовек не представља плод необуздане испразне фантазије. Са друге стране, Ниче сматра да природу Натчовека не можемо открити у оквиру традиционалне, хришћанске историје. Потребно је да потпуно искорачимо из ње. Управо овај искорак, према Ничеу може да одреди судбину и будућност целе Земље. Сматрао је да је једина особа вредна поштовања у Новом Завету Понтије Пилат[3].

Књигу Ecce Homo (код нас објавио Grafos, Beograd, 1988.) написао је у својим позним годинма када је био у већ поодмаклом стадијуму парализе. Дело је Ничеово лично објашњење својих главних дела и услова под којима су писана. Ecce Homo је објављено 1908. године, пошто се дуго времена мислило да је Ниче пред смрт лично желео да остане нештампано.

Реченица Ecce Homo (Ево човјека!) јавља се у Јеванђељу по Јовану. Изговара је Понтије Пилат кад изводи ишибаног Христа пред Јевреје:

А Исус изиђе напоље носећи трнови вијенац и пурпурну хаљину. И рече им Пилат: Ево човјека! Када га, дакле, видјеше првосвештеници и слуге, повикаше говорећи: Распни га, распни! Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривицу. (Јован 19, 5-6)

Јеванђеље по Јовану такође описује и сусрет Исуса Христа и Јована Крститеља:

А сутрадан видје Јован Исуса гдје долази к њему, и рече: Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета! Ово је онај за кога ја рекох: За мном долази човјек који преда мном би, јер прије мене бјеше. И ја га не знадох, али да се јави Израиљу, зато дођох ја да крштавам водом. И посвједочи Јован говорећи: Видио сам Духа гдје силази као голуб са неба и остаде на њему. И ја га не знадох, али Онај који ме посла да крштавам водом он ми рече: На кога видиш да силази Дух и остаје на њему то је онај који крштава Духом Светим. И ја сам видио и засвједочио да је он Син Божији. Сутрадан опет стајаше Јован и двојица од ученика његових. И угледавши Исуса гдје иде, рече: Гле, Јагње Божије! (Јован 1, 29-36)

И ето:

Пилат збори: Ево човјека!

Првосвештеници и слуге: Распни га, распни!

Јован Крститељ: Гле, Јагње Божје

Ниче пише: Бог је мртав! Треба нам Натчовек!

Ава Јустин Поповић: Једино ново је Исус Христос, Богочовек.

А ми?

 

 

[1] Интересантно је да је на немачки превео српску епску народну песму Марко Краљевић и Љутица Богдан као и пет српских лирских народних песама.

[2] Иако Ниче јесте критиковао неке идеје из јудаизма (као и из других религија), он је такође презирао антисемитизам и немачки национализам који су се ширили за Ничеова живота.

[3]   Понтије Пилат је од 26. до 36. године био римски намесник цара Тиберија у провинцији Јудеји. Година и место рођења Понтија Пилата нису познати. Пилат је био пети намесник те провинције. Именовање за намесника провинције показује да је Пилат припадао витешком сталежу.Познат је пре свега по томе јер је према Новом Завету осудио Исуса Христа на смрт на крсту. Иако се релативно често, пре свега у легендама, твди да се Пилат пред царем Тиберијем морао оправадавати и због осуде Исуса на смрт, за то нема никаквих доказа. Кад је Пилат након опозива стигао у Рим, Тиберије је већ био мртав, тако да је непознато је ли до процеса дошло и шта се даље догађало с њим. Еузебије Цезарејски наводи да је Пилат године 39. у доба владавине цара Калигуле био присиљен да почини самоубиство, но за то нема доказа као ни за легенду да је прогнан у данашњу јужну Француску. Подаци о години његове смрти врло су различити и имају легендарну позадину без утемељења у изворима.

 

Редовни професор, др Младен Печујлија

Факултет техничких наука, Нови Сад

1 KOMENTAR

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име