Свесни постојања пренаталне медицине и пренаталне психологије, наука, плодова људских разума, Вавилонске куле, читајмо и Јеванђеља.

Читајући пажљиво Јеванђеље по Луки, долазимо до следећих редова (стихова):

У вријеме Ирода, цара јудејскога, бијаше неки свештеник од реда Авијина, по имену Захарија, и жена његова од кћери Аронових, по имену Јелисавета, А бијаху обоје праведни пред Богом, и живљаху по свима заповијестима и уредбама Господњим беспрекорно. И немаху дјеце, јер Јелисавета бјеше нероткиња, и бијаху обоје већ поодмаклих година. (Лука 1, 5-7).

Дакле, једна класична породица, како би данас рекли, виши грађански сталеж, у доба Старога Завета између Бога и Човека. Све су имали, осим деце, што се у оно време сматрало великом срамотом, без обзира на њихов беспрекорни живот и у оно време високу службу Захаријину. У оно време, сматрало се да и поред свега показаног, ипак са том породицом нешто није уреду. А и Јелисавета (из свештеничког рода) неумитно је старила, како би данас људи рекли, биологија је чинила своје.

И ево догађаја у Старозаветној Цркви. Анђео Господњи јавља свештенику Захарији вест, да ће ипак он постати отац, а Јелисавета мајка. Наравно, Захаријин разум није био у стању да то прихвати.

И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило који стојим пред Богом, и послан сам да ти говорим и да ти ово благовијестим. И ево, бићеш нијем и нећеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде, зато што ниси вјеровао мојим ријечима које ће се испунити у своје вријеме. (Лука 1, 19-20).

Исход овога догађаја нам је познат: родио се Јован Крститељ: Светац, Пророк и Претеча. Анђео Господњи се својим речима одређује на овај начин и према самој Старозаветној Цркви.

У шести месец, пет месеци после Јелисаветине трудноће, како ми тумачимо шест месеци касније збио се и следећи догађај, који наша Црква прославља као Празник Благовести: Објава Анђела Гаврила Марији. Дакле, у првоме случају Бог преко анђела се јавља и благовести мушкарцу да ће постати отац а овде жени да ће постати мајка и чак именује Оца њенога детета. Даје му и име Исус. Јелисавета зна биолошког оца свога детета: Захарија. И да се нашалимо, није потребна ДНК анализа што је данас уобичајени метод утврђивања очинства детета, јер и околина и обоје сведоче исто. Захарија тек после ћутње и после рођења на дрвеној табли исписује име свога детета: Јован.

Дјевојци зарученој за мужа, по имену Јосиф, из дома Давидова; и дјевојци бјеше име Марија. И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама! А она видјевши га, уплаши се од ријечи његове и мишљаше: какав би ово био поздрав? И рече јој анђео: Не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш и родићеш сина, и надјенућеш му име Исус. (Лука 1, 27-31)

Самој Марији, наравно, најблаже речено, није било свеједно јер јој је било познато како деца долазе на свет. Анђео Господњи јој објашњава како ће то она постати тачка нераскидивог сусрета Бога и Човека, тачка адијастемичног јединства Бога и Човека у времену и простору. Почетак Новога Завета, испуњење Старога Завета. То ће људима објавити на Јордану Јован Крститељ.

А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа? И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји. И ето, Јелисавета рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести мјесец њој, коју зову нероткињом. Јер у Бога је све могуће што каже. А Марија рече: Ево слушкиње Господње – нека ми буде по ријечи твојој! И анђео отиде од ње. (Лука 1, 34-38).

Видимо да је Маријин одговор сасвим другачији: она пита Анђела Гаврила, не сумња као Захарија. Добијени одговор је задовољава и она са пуном свешћу о последицама по њу међу људима, прихвата реч Анђела то јест, реч Божију. Позната је казна за прељубу у време Старога Завета.

А Марија уставши оних дана отиде хитно у горски крај, у град Јудин. И уђе у дом Захаријин, и поздрави Јелисавету. А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се испуни Духа Светога, И повика узвишеним гласом и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! (Лука 1, 39-42).

Овде дакле имамо догађај сусрета две трудне жене. Једна је у шестоме месецу трудноће (Јелисавета) а друга је у првоме месецу трудноће (Марија). Јелисавета је затруднела уз Божју помоћ од човека (Захарије). Марија се са друге стране, без икаквих жеља само Богу молила чистог ума и срца. Ништа више. Вољом Оца, Син Божији се Духом Светим сјединио са њоме. Оваплотио се.

Језиком данашње науке, Маријина јајна ћелија се Духом Светим сјединила се, не са људским сперматозоидом, већ са Логосом, Сином Божијим. То Свето што се зачело, језиком модерне науке, носило је у себи Х хромозом од Марије и Y хромозом Бога (једна природа Божија вољом Оца у ипостаси Сина, Духом Светим). Тај и такав нераздељиво сједињен XY хромозом је Син Божији и Син Човечији Исус Христос. Језиком модерне науке, Логос Божији, смањио се до величине сперматозоида човека и оплодио Маријину јајну ћелију. Дошло је до концепције, зачећа. Да се не лажемо: људска наука сматра да овакав вид зачећа није могућ. Наука ради на стварању вештачких јајних ћелија и вештачких сперматозоида у циљу стварања вештачког човека. Замене за човека. До данас важи да је за зачеће човека потребна јајна ћелија праве жене и сперматозоид правог мушкарца и тачка. Све остало је фантазија, илузија, научна фантастика или чак стоји хипотеза да је Марија зачела од неког бића ванземаљског порекла па…

Да се нашалимо поново. Ово је случај који би свакако захтевао ДНК анализу. Несуђени отац Јосиф је прихватио истину коју му је Анђео Господњи у сну јавио. Јеванђелиста Матеј описује ту ситуацију:

А рођење Исуса Христа овако би: Кад је мати његова Марија била обручена Јосифу, а прије него што се бјеху састали, нађе се да је затруднила од Духа Светога. А Јосиф муж њезин, будући праведан и не хотећи је јавно изобличити, намисли је тајно отпустити. Но кад он тако помисли, гле, јави му се у сну анђео Господњи говорећи: Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију жену своју; јер оно што се у њој зачело од Духа је Светога. (Матеј 1, 18-20)

Ко би то данас урадио? Који бре Анђели Господњи у сну? Прељубница обична, да не користимо теже речи. Која би жена под онаквим условима задржала дете? Који би мушкарац остао данас у браку са таквом женом? Тешко питање и за Бановић Страхињу. И на крају питање питања: Шта би данашња ДНК анализа одговорила на питање о очинству? Највероватније да дете има мајку али да је отац потпуно непознат, невидљив оком науке…

Дакле сусрет две жене које у својим материцама обе носе плод (плод и мати обитавају заједно, женина материца је обитавалиште плода спојени су физички врпцом и мајка тако снабдева плод свиме потребним). И када жена (Јелисавета) која у себи носи плод зачет од човека чује поздрав жене која у себи носи плод зачет Духом светим дешава се ново ЧУДО: дете у Јелисаветиној утроби заигра а она се испуњава Духом Светим!

Догађај сусрета Старог и Новог Завета. Старозаветне и Новозаветне Цркве. Свака Црква носи плод свој. Једна од човека зачетог а друга од Духа Светога. Испуњење. Пуноћа времена.

Исус Христос и Јован Крститељ расли су после упоредо. У догађају њиховог сусрета на Јордану Отац је посведочио Исуса за његовога Сина и ниспослао Духа Светога на њега. Пре неких тридесет година Јован је заиграо у утроби Јелисавете, матере своје при њеном сусрету са Маријом која је у својој утроби носила тек зачетога Исуса. Један се смањивао други растао, како Јован рече, све док се његова глава није нашла тањиру испред Ирода. Но Јован је чуо глас Божији на Јордану, Јован је Сина Божијег и Сина Човечијег сведочио и пре њиховог директног сусрета. Сваки човека, на неке њему чудне начине у животу некако осети, сведочи своје подобије, своју могућност, свој потенцијал, суперпозицију, позвање да се роди и Духом. Плод је његове слободне воље дали ће изаћи на Јордан у сусрет.

Језиком модерне науке (пренатална медицина, пренатална психологија) плод, дете, је већ у шестоме месецу трудноће апсолутно способно да реагује у складу са мајком, да као и она прима и реагује на спољашње утиске. Заједно са мајком ствара своју свест, мајчино стање се преноси на њега! И не само то. Према Јеванђељу прво је заиграло дете у утроби Јелисаветиној и онда се она испунила Духа Светога. Дакле, шестомесечно подобије будућег Јована Крститеља заиграло је приликом сусрета његове мајке са Маријом која је у својој утроби носила тек зачетог Сина Божијег и Сина Човечијег Исуса Христа.

Следујући овоме даља истина је јасна: свака жена која носи у себи плод је Јелисавета. У себи носи подобије Јована Крститеља који ће познати и примити Крштењем Исуса Христа. Свака жена која је крштена (и некрштена наравно) а носи у себи плод, преноси своје стање на плод. Причешћујући се Телом и Крвљу Сина Божијег и Сина Човечијег Исуса Христа чини да заигра плод у утроби њеној у мери раста Христа у њој. Свака жена може бити Јелисавета. Немерљива је и неистражљива љубав мајчинска…Сваки мушкарац може да буде као Захарија, као Јосиф, но има других могућности…Нећемо их све набрајати.

Од силаска Светога Духа на Апостоле Црква је на земљи Богородица. У њеноме простору Духом Светим рађају се и одрастају многе ипостаси (личности).

Васкрсли Син Божији и Син Човечији седи са десне стране Славе Оца. Отац је по обећању Сина Божијег и Сина Човечијег у Свету Педесетницу ниспослао Духа Светога на Апостоле.

Љубављу Божијом сваки човек је способан за рађање Христа у себи. Био мушког или женског пола. Простор тога рађања је његово срце. У свет га доноси делима својим. Рађањем Христа у себи стиче и Духа Светога. Како би Свети Максим исповедник рекао овим помирује мушку и женску супротност у себи. У простору једне Свете, Саборне и Апостолске Цркве.

А бијаше човјек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез јудејски. Он дође Исусу ноћу и рече му: Рави, знамо да си учитељ од Бога дошао; јер нико не може ова знамења творити која ти твориш ако није Бог с њим. Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди одозго, не може видјети Царства Божијега. Рече му Никодим: Како се може човјек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се? Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије. Што је рођено од тијела, тијело је; а што је рођено од Духа, дух је. Не чуди се што ти рекох: ваља вам се родити одозго. Дух дише гдје хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде: тако је сваки који је рођен од Духа. Одговори Никодим и рече му: Како може то бити? Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, а то ли не знаш? (Јован, 3, 1-10).

Ето, само још и наука да прихвати све ово…Сва ова ЧУДА. Што би Његош рекао, да буде што бити не може…Чуда Божија да постану ИСТИНА ЉУДСКА.

Ово је могуће само Духом Светим. Кроз Сина. Воља очева је позната.

Нажалост, човек хоће САМ да чини ЧУДА.

 

 

професор, др Младен Печујлија

Факултет техничких наука, Нови Сад

 

1 KOMENTAR

  1. Наука је рекла да је очинство натприродно. Хромозом који је у Пресв. Крви утврђен анализом показује те „нејасноће“. Баналности нема краја, а у најмању руку није умесно! Дајте „бре“ теолози, вероучитељи пишите, да нам „техничари“ и „др.“ не вире у двориште тајни надразумних.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име