ПОМИРИМО СЕ СА ИСТИНОМ.
ОПРОСТИМО ИСТИНИ ШТО ЈЕ ИСТИНА.
Последњи дан пред почетак Великога Поста Црква од давнина назива Недељом праштања.
На тај дан у црквама се читају Христове (Сина Божијег и Сина Човечијег) речи: Ако не опростите један другом сагрешења ваша, неће ни Отац ваш небески опростити вама ваша прегрешења.
Тога дана увече, уочи самог почетка Великог поста, у храмовима се врши обред узајамног праштања и ми – мирећи се једни са другима али пре свега САМИ са СОБОМ – улазимо у пост, у период очишћења, продубљења и освећења наших живота.
Помиримо се прво сами са собом (прихватимо ИСТИНУ о себи)и схватамо да смо само једно обично зрнце песка (смирење), да смо створени и да нас и све створено у животу обдржава једино љубав (воља) Божија (Оца, Сина и Духа Светог).
Истина је да ми немамо шта да пружимо Богу (Оцу, Сину и Духу Светом) и да једноставно пред њим ништа не можемо заслужити или му дати нешто што он нема. Једноставно све нам је за џабе дато. Помиримо се са том истином.
Истина је да је сваки човек од Бога (Оца, Сина и Духа Светога) створен, па ма шта он радио, једнако вредан као и ми сами (ближњи). Бог (Отац, Син и Дух Свети) љуби сву своју творевину. Помиримо се са том истином.
Многи праштање другима (ближњима) виде као формално правну (јуридичку) категорију али у дубини њихове душе остаје гнев на себе (не праштамо себи) зашто није узвратио истом мером и како је могуће да такви људи постоје (не праштамо Богу). Где је таквог односа ту љубави нема. Сваки човек је ближњи сваком другом а и себи самом (љуби ближњега свога као себе самога). Помиримо се са том истином.
Христос (Син Божији и Син Човечији) не говори о нашем формално правном односу са Богом (Оцем, Сином и Духом Светим) и људима. Христос (Син Божији и Син Човечији) нам не говори о формално правном односу Бога (Оца, Сина и Духа Светога) према нама. Христос (Син Божији и Син Човечији) нам говори, предаје нам онако како јесте. Бог (Отац; Син и Дух Свети) није осветник, Бог (Отац, Син и Дух Свети) није немилосрдни осветник, извршилац казне. Прекидање заједнице љубави између Бога (Оца, Сина и Духа Светога) и човека има своје последице по човека. Човек по својој вољи и својим слабостима прекида ту заједницу. Бог (Отац, Син и Дух Свети)то не чини. Помиримо се са том истином.
Чудесним Оваплоћењем Сина свога Јединороднога он ту љубав продубљује. Нераздељиво се Син везао за човека. Оваплоћени Син је добровољно узашао на Крст. Васкрсао је и такав, Васкрсли, Вазнео се на Небеса. Сео са десне стране Славе Оца. Низпослао од Оца Духа Светога на Апостоле. И опет ће доћи, Тај и Такав….Помиримо се са том истином.
Христос (Син Божији и Син Човечији) нам предаје Духовни Закон шта се дешава са створеним човеком кад прекине заједницу са нествореним Творцем. Физички је жив а Духом је мртав. Ово је исто, као што се рецимо дешава када са каменом, када га бацимо са двадесет метара висине. Пада на тло. И тај закон важи на свакој тачки кугле земаљске. Тако је од Адама па до данас. Христос (Син Божији и Син Човечији) не каже да човек МОРА да воли Бога (Оца, Сина и Духа Светога). Једноставно не мора. Ако хоће! Помиримо се са том истином.
Праштање себи, другима, Богу (Оцу, Сину и Духу Светоме) је исто што и покајање, враћање је у заједницу са Богом (Оцем, Сином и Духом Светим). Исто је што и Свето Крштење, успостављање заједнице са Богом (Оцем, Сином и Духом Светим), исто је што и Свето Причешће, одржавање заједнице са Богом (Оцем, Сином и Духом Светим), исто што и Васкрсење. Помиримо се том истином.
То је наше ДА вечноме Божијем ДА.
Једноставно помиримо се са ИСТИНОМ па ћемо живети у миру (заједници љубави, својом вољом) са Богом (Оцем, Сином и Духом Светим), собом, ближњима и васколиком творевином. Нека наше ДА буде ДА
редовни професор, др Младен Печујлија
Факултет техничких наука, Нови Сад
