Сизифова кћи
Идеалисте
Сулудог револуционара
Мученика
Лудака
Великог човека који је
Знао величину
Од када се родио
У држави
У земљи
Коју толико мрзимо
У тој држави
Која ми је узела оца
Када сам имала шест
Месеци
Бацила на стене
Натерала да их носи
Тамо и назад без циља
И сврхе
Сломила му све кости
Покушала и дух да му сломи
Али
Одупрео се
Херој и жртва
У држави које више нема
Његова лепа жена
Мајка моја
Сама
Са мном која сам плакала,
Плакала без краја
Морала је да побегне из града
Да ме не би чула
Како плачем
Тако очајнички
Јер
Била сам навикла да ме
Држи у загрљају
Да ми пева
Успаванку
Коју је написао за мене
У тој кући које висе нема
Вратила се после три дана
И постала ми
И тата и мама
И тако је
Мој живот започео
У земљи које више нема
У тој држави
Коју толико волимо и толико мрзимо
* Сизиф је грчки митски јунак који осуђен за грех што је преварио смрт да сваки дан гура огромну стену уз брдо и низ брдо. Моја песма посвећена је свим жртвама Титовог режима који су послати на Голи оток у Јадранском мору, у бившој Југославији, на тешку принудну робију у раздобљу 1948-54 године због злочина слободног мишљења.
