Православна црква има јасан став према промискуитету. Сексуални односи се сматрају благословеним и морално прихватљивим искључиво унутар брачне заједнице између мушкарца и жене. Промискуитет се у православљу сматра грехом блуда који нарушава Божански план за људску заједницу и породицу.
Кључни аспекти православног учења о браку је да је брак светиња. Брак је света тајна у којој се мушкарац и жена несливено сједињују у једно, а сексуални чин представља манифестацију њихове љубави и јединства. Он је намењен стварању потомства и обостраном духовном и телесном испуњењу супружника.
Сексуални односи изван брака, односно блуд, сматрају се грехом. Промискуитет — као учестала промена сексуалних партнера — представља деструктивно понашање које нарушава човекову духовност, али и телесно здравље. Такво понашање, иако се често доживљава као слобода, заправо води духовној неслободи и унутрашњој разједињености.
Последице промискуитета су бројне. Православно учење али и животна пракса упозоравају на штетне последице промискуитета, како на индивидуалном, тако и на друштвеном нивоу. То укључује духовно пропадање, емоционалне и психолошке проблеме, уништење породичних вредности, али и физичке последице попут ширења полно преносивих болести.
У последње време примећује се све већи пораст аутизма, превремено рођене деце и карцинома репродуктивних органа. Велика већина ових проблема повезује се са промискуитетним понашањем. Значајну улогу у томе имају вируси које често преносе сперматозоиди. Међу вирусима са доказано високом способношћу репликације налазе се: аденовирус, вирус хепатитиса Е, вирус денге, ентеровирус, вирус заушки, коронавирус и Тоскана вирус.
У фази истраживања је колики удео у томе имају вируси херпес типа 6 и 7, папилома вируси и стрептокок. До сада је идентификовано 22 вируса који изазивају акутне инфекције и доказано перзистирају у људској сперми, односно сперматозоидима. Ови вируси могу изазвати акутну инфекцију која се преноси на жену. Што се тиче хроничних инфекција, доказано је да сперматозоиди могу пренети тињајуће инфекције које доводе до претњи побачајем код жене. У питању су ЦМВ, херпес 6 и 8, Епштајн-Бар вирус, Парво Б19 и Стрептококус.
Ако се инфекција не препозна и не лечи на време, може доћи до спонтаних побачаја, инфекција плода у материци, проласка инфламаторних цитокина кроз хематоенцефалну баријеру и активације микроглије код детета приликом инфекција или пада имунитета. Тада долази до прекида неуронских веза и регресије у развоју детета.
Аутизам и фактори ризика
Аутизам се карактерише одсуством социјалне интеракције и понављајућим обрасцима понашања. Велику улогу у превенцији аутизма имају редовни гинеколошки прегледи и правилна припрема супружника за потомство, посебно код парова код којих је макар једно имало промискуитетно понашање. Правилном дијагностиком и лечењем могу се умањити последице, а у неким случајевима и превенирати аутизам и превремени порођаји.
Многе научне студије у Сједињеним Америчким Државама и широм света доказале су да, поред здравља репродуктивних органа, важну улогу има и здравље гастроинтестиналног тракта детета пре вакцинације.
Поред основних анализа (крвна слика, урин, ЦРП), постоје и два брза показатеља постојања упале у организму — ТНФ и калпротектин. Како су вакцине спасиле свет од многих болести, пре сваке имунизације било би пожељно проверити ове параметре како би се осигурало да су у границама нормалних вредности.
Припрема за родитељство
Пре планирања породице родитељи би, у складу са Божијим законом, требало да не улазе у сексуалне односе са више партнера. Мушкарац и жена треба да буду потпуно здрави, са репродуктивним органима без акутних и хроничних упала. Уколико се у породици већ јављао аутизам, потребно је проверити генетику (кариотип, ЦНВ и ВЕС анализе), као и мутације које могу утицати на појаву аутизма: X-фрагилни синдром, MTHFR C677T мутацију, RELN ген, разне делеције, инверзије и дупликације хромозома.
Аутизам се не приписује једној мутацији већ комбинацији више гена, а понекад узрок није генетски, већ последица превременог рођења, неразвијености гастроинтестиналног тракта, инфекција и нарушене бактеријске флоре, што доводи до упала, слабије апсорпције хранљивих материја и оштећења неуронских веза.
Здравствена нега деце са аутизмом
Пошто су деца са аутизмом често невербална и не могу да изразе бол или нелагоду, приступ лекарима је сложен и захтева сарадњу интердисциплинарног тима: педијатара, гастроентеролога, епилептолога, генетичара, дечјих радиолога, ОРЛ лекара (због честих стрептококних инфекција и проблема са крајницима), физиотерапеута, радних терапеута, дефектолога, соматопеда и логопеда.
Аутизам је комплексно стање и захтева стручну и координисану бригу — као што су то обезбедили лекари у Универзитетској болници у Шенжену. Примећено је да код поједине деце са аутизмом на МРИ снимцима таламуса постоје склеротичне промене које могу бити епилептогени фокус и водити ка епилепсији уколико се не лече на време.
Здравље родитеља је темељ здравог потомства. Ако родитељи пре брака буду репродуктивно здрави, са снажним имунитетом, здравим гастроинтестиналним трактом, нормалним геномом и микробиомом, вакцинација не би требало да изазове регресију у развоју детета нити појаву аутизма.
Велику улогу у имунитету детета има нормална бактеријска флора која се формира проласком бебе кроз порођајни канал и наставља кроз дојење. Правилна исхрана, богата дијететским влакнима, доприноси здравом микробиому и смањењу инфламација. Дијететска влакна модулирају састав и функцију цревне микробиоте и повећавају присуство бактерија које производе кратколанчане масне киселине (SCFA), кључне за здравље домаћина.
Терапије богате влакнима или SCFA предлажу се код инфламаторних болести црева, али због разлика у дозирању и трајању клиничких студија, ефекти су понекад контрадикторни. Ипак, комбинација дијететских влакана и здравог микробиома има обећавајуће перспективе у развоју прецизних терапија будућности. У случајевима када се бактеријска флора не успостави правилно, фекална трансплантација може бити решење. Фекална трансплантација (енгл. «Fecal Microbiota Transplantation – FMT») је медицинска процедура у којој се здраве бактерије из црева једне особе преносе у црева друге особе. Циљ је враћање здраве цревне микрофлоре (тзв. микробиома) код пацијената код којих је она уништена или озбиљно поремећена.
Бог је створио свет, и са појавом биљака и животиња установио микробиом човека и живот између мушкарца и жене. Као награду за њихову љубав, даровао им је здраво потомство. Надамо се да ћемо, по Божијој промисли, повратити нормалан микробиом и геном, те да ћемо, избегавајући промискуитетно понашање, сачувати здравље наших породица и будућих поколења.
