Због наших различитих интереса, потреба, ставова и погледа на свет често се нађемо у конфликтној ситуацији, која може бити позитивна јер води у промене, али може бити исто тако и деструктивна. Сви се понекад нађемо у ситуацији да се не слажемо око нечега с другим особама или групама људи.
Сукоб око нечега има своју структуру коју чине две ствари: значај предмета сукоба за нас и процена дугорочних односа с особом или групом људи с којима се не слажемо. Наше понашање ће зависити од тога да ли нам је до нечега изузетно стало, па ћемо у складу с тим заоштравати конфликт, нарочито ако још процењујемо да нам је друга страна небитна у даљем животу.
Избегавање и ескалација сукоба
Ова два процеса дешавају се истовремено, а на целу структуру конфликта делују и културни и друштвени фактори који могу да утичу на опажање друге стране као безначајне, уз давање још већег значаја предмету сукоба, с тенденцијом да изађемо као победник. А могуће је умањити интензитет сукоба истицањем дуготрајних добрих односа уз мање искључивости.
Ако се задржимо на нивоу појединца, свако од нас може да препозна неке опште елементе када дође у сукоб с другима. Јавља се непријатност, сумња у намере друге особе и тежња да се сусрети избегавају. Али то не може да траје вечно, јер ће до сусрета кад-тад доћи и тада долази до ескалације, додатних неспоразума, оптужби и увреда што јача наше уверење да смо ми у праву, а не друга страна.
Неконтролисано понашање које следи чини конфликт веома нелагодним за већину људи. Тако да они који воле сукобе то знају, па гурају ствар до краја како би добили оно што желе. Ипак, и ескалација има свој крај, јер, ако се друга страна не повуче, доћи ће до тренутка када обе особе губе више него што добијају. Није нам циљ да се до краја посвађамо с колегама на послу, са шефом или запосленима, с радником у продавници, случајним пролазницима, комшијама или људима из блиског окружења. Мада све то зависи и од процене да ли су нам ти односи дуготрајно важни. Ако планирамо да мењамо посао, нећемо ни смањивати интензитет конфликта, који ће нам у овом случају можда служити и као пражњење нагомиланих фрустрација, које не морају увек имати покриће у стварним односима, већ настају из наших уверења.
Ипак, за све је боље да се конфликт ублажи и да се људи договоре око проблема који су настали, како би се одржала клима позитивних људских односа.
Некада је и потребно ући у конфликт како би се заштитио сопствени интегритет и како би друга страна увидела где је граница. Ако су људи реални у својим прохтевима, превазилажење конфликта може и јачати везе међу људима који су заједно на неком задатку. Конфликти на ширем друштвеном плану могу имати погубне последице по обе стране, и када се то увиди приступа се преговорима. А све би било боље да се конфликт разрешио мирним путем.
Општи савети су поприлично познати. Веома је важно не реаговати на „прву лопту”, размислити пре него што се одговори и бирати речи. Обично се каже: важно је дубоко уздахнути и издахнути или избројати до десет у себи. Јер, циљ је да сукоб не ескалира. Поставите себи питање да ли има смисла реаговати на ситнице. Тако се већина конфликата на самом почетку може ублажити.
Друга перспектива
Да бисмо могли да решимо неки конфликт, када преговарамо с другом особом, пожељно је да ствари погледамо из друге перспективе. Односно да покушамо да сагледамо ситуацију на начин на који га друга страна доживљава. Емпатија је увек добродошла, а онда можете да изнесете и своје виђење ситуације.
Нема потребе за увођењем старих проблема у расправу, јер ће то допринети подизању тензије. Иако изгледа тешко, најбоље је тражити оно што желите, уз јасно стављање до знања другој страни шта нећете, уз отворену опцију за преговарање. Разговор уживо је увек бољи него било каква друга комуникација, јер написано се може схватити погрешно, а и људи су склонији да буду увиђавнији уживо.
У конфликтној ситуацији можете да контролишете своје, али не и туђе понашање. Зато је важно да покажете жељу за помирењем, поставите границе у односу или, ако је то немогуће, а нема места ни за преговоре, да тај однос окончате. Лакше је рећи него то учинити, али припремите се за ситуације које не можете да избегнете, и ако учините све што је до вас, можемо се надати и да ће то друга страна уважити.
Извор: Политика