Ако обратите пажњу док шетате неким већим градом, приметићете колико много људи шета своје псе. Пси нису само човеков најбољи пријатељ, они су, као и мачке, кућни љубимци, често уважени и једнаковредни чланови породице. И док у градовима ови љубимци често спавају поред газде на његовом кревету, на селима овим животињама, с изузетком мачака, није дозвољен улазак у куће. Упркос томе, и тамо људи поштују животиње и брину о њима.

Када се у јавности појаве вести да је неко закуцао велики ексер у главу пса или да је обезглавио мачку, или да је некој куји одсекао све четири шапе, људи се узнемире и питају се шта има у глави онај који је то учинио. Зашто неки људи, било да су деца, млади или одрасли, муче животиње?

Контрола над немоћним бићем

Има више разлога зашто се неко према животињи свирепо понаша, зашто је мучи или убија. Једни то чине из досаде како би се забавили. Други су радознали и то чине као неку врсту експеримента да виде како ће животиња реаговати. Трећи уживају у контроли над немоћним бићем, узрокујући му бол, страх и смрт. Некада злостављано дете бежећи од немоћне улоге жртве, управо на беспомоћној животињи испробава моћну улогу мучитеља.

Иако постоје бројни разлози, све мучитеље животиња повезује то да према животињама немају ни саосећање нити емпатију. Како су оне за њих предмети, а не жива бића, равнодушни су према њиховом болу и патњи. Уместо да буди сажаљење, патња животиње их забавља. Дечаци који су пустили мачку након што су је испрскали бензином и запалили, смејали су се начину на који је ова жива буктиња бежала у својој агонији.

Постоји повезаност између односа према животињама и односа према људима. Често они који немају саосећање према животињама, немају га ни према другим људима. У једној студији показало се да је више од половине одраслих психопата који су завршили у затвору зато што су злостављали људе, у детињству и младости мучило животиње. Зато се треба забринути за будућност онога ко у младости мучи животиње. То је разлог за посету дечјем психијатру. Одраслије треба кажњавати обавезним добротворним радом у некој организацији која брине о напуштеним животињама.

Нису сви који се свирепо понашају према животињама психопате, као што нису ни све психопате мрзитељи животиња. Познато је да постоје и оне психопате које су у стању да људима безосећајно чине грозне ствари, а да су веома нежни и брижни према својим животињским љубимцима. Неки од њих свој поглед на свет и друге људе преносе на своје опасне псе којима застрашују друге људе.

Иако случајеви мучења животиња узнемирују јавност, далеко је већи проблем онај облик злостављања животиња који није тако видљив, а то је њихово занемаривање и напуштање. Процењује се да је далеко већи број кућних љубимаца који угину од занемаривања него од мучења. У Паризу је примећено да, нарочито пред годишње одморе, власници аутомобилима одвозе псе који су им досадили и које не могу да „удоме” више десетина километара од града и онда их ту напуштају.

Иронија је да управо кућни љубимци, пси и мачке, помажу деци да развију емпатију и саосећање. Бројне студије су указале да одрастање с кућним љубимцем благотворно утиче на децу јер доприноси њиховој позитивној слици о себи, самопоуздању, већој физичкој активности, развијању емоционалних веза и поверења, бољем разумевању невербалне комуникације, развоју социјалних вештина и одговорности за друге, поштовању живих бића итд.

Љубав и одговорност

Због свега тога набављање детету кућног љубимца јесте одлична идеја. Али, родитељи морају да знају да деца млађа од три, четири године могу бити агресивна и љубоморна, тако да њихов однос с љубимцем треба да буде под надзором, као и да деца испод 10 година нису способна да сама брину о псу или мачки. Мала деца љубимца доживљавају као играчку која им је у почетку интересантна, али која им може досадити.

Зато родитељи треба да знају да морају да помогну детету да развије трајни емотивни однос са животињом, да му говоре које су њене потребе, како се осећа и како оно може да јој помогне. Не треба дете грдити да је неодговорно, него га треба благо упозоравати и кроз своје понашање му нудити узор како се односити према животињи с љубављу и одговорношћу.

 

 

 

politika

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име