„Шта ако се разболим“, „Шта ако добијем отказ“, „Шта ако ме буду исмевали“, „Шта ако не добијем посао“, „Шта ако мисле да сам дебела“ – мисли су које могу да нас преокупирају. Опет, доста наших суграђана се плаши паука, поједини се боје лифта, а неки висине, успеха и неуспеха и све су то нормалне појаве због којих суграђани стрепе у границама нормале.
Међутим, када овакве мисли постану учестале и када због њих почне да се јавља неоправдани и нереалан страх, а забринутост све више расте и почиње да ремети дневну рутину и људи не могу да функционишу, време је да се обратимо психијатру или психотерапеуту.
Уколико се на време не започне лечење, анксиозност прераста у анксиозни поремећај или депресију. Досадашњи напори стручњака да се пронађе универзално и једноставно решење нису дали задовољавајуће резултате. Епидемија анксиозности се и даље шири и зато људи често, и када пожеле, не знају коме да се обрате за помоћ. Тада су обично у дилеми да ли би требало да оду код психијатра или, ипак, треба да посете психотерапеута.
На ову тему разговарали смо са др Жељком Бибићем новосадским психијатром, психоаналитички оријентисаним терапеутом – групним аналитичаром, председником Секције за психотерапију Друштва лекара Војводине и Удружења групних аналитичара Војводине. Др Бибић каже да постоји велики број разних психотерапијских школа које се разликују у методама лечења. Психијатри се баве дијагностиковањем и прописивањем лекова што апсолутно даје добре резултате, док прихотерапеут, кроз разговор с пацијентом, сазнаје све о његовој личности и на тај начин открива суштину проблема.
– Психотерапеута занима да иде у дубину да открије узрок болести – зашто је неко усамљен, зашто се осећа одбачено или има нападе панике. С друге стране, психотерапија која се ослања на психоанализу има у фокусу разумевања мисли и осећања, прошлости и садашњости, разних фантазија, жеља, а који су повезани са душевном патњом и разним симптомима – прича др Жељко Бибић.
У ствари, психотерапија се заснива на чињеници да људи углавном нису свесни својих мисли, мотива и осећања, а све то снажно утиче на квалитет живота. Другим речима, у тим ситуацијама особе немају контролу над сопственим емоцијама.
– Свака особа понекад осећа немир, стрепњу, бригу или страха и ово је нормална, свакодневна емоција. Људи могу овако да се осећају када се суоче са проблемима на послу, пре полагања испита, приликом доношења важних одлука. Међутим, анксиозни поремећаји су другачији од нормалне забринутости и врло је важно препознати их на време како би се што пре почело са психотерапијом. Наиме, када је у питању анксиозност, најчешће је реч о групи сметњи које онемогућавају особу да се бори са животним, свакодневним тешкоћама и проблемима – објашњава др Бибић.
За особе који пате од ансксиозности, страх и брига су константни, непрекидни, преплављујући, а ово стање их паралише и доводи у ситуацију беспомоћности. Услед анксиозности долази и до опадања продуктивности и креативности, најчешће се тада јавља и нижи ниво енергије, што свакако утиче и на квалитет живота. Према речима др Бибића, карактеристични симптоми су константан и нереалан страх, напетост, несаница, влажни, хладни, утрнули дланови и стопала, понекад и убрзано дисање, прескакање срца, сува уста, мучнина, напети мишићи врата, рамена и леђа, вртоглавица, презнојавање. У оваквим ситуацијама, многи грађани, уместо да потраже стручну помоћ, узимају седативе и антидепресиве на своју руку и на тај начин погоршавају своје здравствено стање.
Ипак, да психотерапија није баук, говори и податак да се данас све више суграђана опредељује за овај вид терапије који има велику вредност.
– Психотерапију је тешко описати речима, заправо то би се могло најтачније назвати лечењем разговором односно односом са терапеутом који се разликује од било ког другог односа у нашем социјалном животу. Популарно је најбоље описује Ирвин Јалом у својим делима. Психотерапија помаже да се људи суоче са својим несвесним сећањима и осећањима, а да касније кроз разговоре са психотерапеутом почињу да разумеју на које све то начине утичу на њихове животе. Kроз психотерапију се спознају препреке које нас спречавају да се мењамо. Разговори са психотерапеутом помажу да се ослободимо терета претходног искуства како би живели потпуније и слободно у садашњости – наводи др Бибић.
Психоаналитичке терапије се базирају на тзв. психоаналитички оријентисаном сетингу који подразумева једну до две 45-минутне сеансе лицем у лице уживо, или данас, у доба ковида, путем скајпа и других платформи. Терапија скајпом чак има и своје предности јер је доступнија људима који живе у мањим местима или у иностранству.
Мој Нови Сад
