Kриза не ствара карактер. Она га открива. И много нас се ту грдно изненади и често разочара. Али…нема ничег људскијег него открити да на нама нешто баш и није како треба и како би могло бити да је било среће. Не дај Боже да се рађамо као финална верзија себе. Но управо на тако откривеном карактеру се онда, уколико има потребе и може радити. И он се може унапређивати, одакле год почели.
Губитници никад нису ни били људи који доживе пораз већ они који ништа из тог пораза не науче. И који одустану од даље Борбе. Уосталом само будале никад не мењају мишљење. И обично више воле себе него истину, и зато нажалост често и награбусе од опасности које су се могле избећи уз помоћ само неколико мрвица мудрости и пар оштрих заокрета у размишљању.
Замислите да Сони и даље прави само видео касете и касетофоне, јер је тако навикао и лакше му је а и ко ће сад све да мења. Наравно да је јако компликовано и тешко прилагођавати се и да захтева јако пуно времена. Али…Kо то од нас не може научити шпански? Уколико заиста одлучи, додуше, некима ће требати година, некима пет. Али увек је могуће. И ко зна, можда нам сродна душа управо пијуцка вино на некој Мајорци и смеши се на шпанском.
Просто је. Упркос оштром противљењу професионалаца који проричу судбину.
Најбољи начин да се будућност предвиди, исконтролише, унапреди и да добијемо лакши и лепши живот је да закопамо дубоко по себи.
Данас. И да ојачамо. Да постанемо храбри. Мудри. И способни у што више поља која нам могу користити на путу ка нашим Вредностима. Јер, чули сте сигурно већ ону стару Хераклитову да…“карактер човека постаје његова Судбина“.
Психијатар др Владимир Ђурић
