Венчиће су свагда плеле
И прутиће танке укрштале
И на кров побацале
Где само птице знају
И по неки облак што се над димњаком надвије.
Од воде су неначете пиле
И тамјан удисале
Плаветнилом са фреске очи намазале.
Јутром су кончиће снова
Мрсиле и размршавале
И опет мрсиле
У чворове уплитале
Себе да развежу
Друге да увежу
Колач у цркву носиле
Уз свећу за мртве и свећу за живе тихо набрајале
За пролазницима шапутале
Не би ли прашина са њихових стопа у њиној авлији остала
Гостински благослов да донесе
И све су како су стари говорили урадиле
И опет
Ништа.
Синови им неожењени осташе
Кћери неутешне
Мужеви бекрије
Комшије ненавидне
Путем више нико и не пролази
На веранди цветној
Дане земаљске проведоше
Љубави нису заискале
Љубави и не нађоше.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име