Листа за хришћане најопаснијих држава организације „Отворена врата“
АФГАНИСТАН
У Афганистану је немогуће живети отворено као хришћанин. Напуштање ислама сматра се срамотним, а хришћански обраћеници суочавају се са страшним последицама ако се открије њихова нова вера. Или морају да беже из земље или ће бити убијени.
То је било тачно пре талибанског преузимања власти: ситуација је ове године постала још опаснија за вернике. Талибани прописују обавезу да се исламска правила и обичаји спроводе и држе. Хришћански обраћеници немају никакву опцију осим да им се покоравају.
Ако се открије нови хришћански верник, његова породица, клан или племе морају да спасу своју част тако што ће се одрећи верника, или га чак убити. Ово је опште прихваћено као праведно.
Алтернативно, пошто се напуштање ислама сматра знаком лудила, хришћанин који је прешао из ислама може бити присилно смештен у психијатријску болницу.
СЕВЕРНА КОРЕЈА
Северна Кореја је више од 20 година на или близу врха Светске листе посматрања наше организације. То је зато што је сваки Севернокорејац ухваћен да следи Исуса Христа у непосредној опасности од затвора, бруталног мучења и смрти.
Процењује се да је 50.000 до 70.000 хришћана затворено у озлоглашеном систему затвора и радних логора Северне Кореје. И, да ствар буде гора, често ће породица делити исту судбину као и особа која је заробљена.
Влада којом влада породица Ким гледа на хришћане као на најопаснију политичку класу људи, а прогон је насилан и интензиван. Родитељи у Северној Кореји често крију своју веру од своје деце, цркве са више од неколико људи не постоје, а већина богослужења се обавља што је могуће тајније.
Живот за хришћане у Северној Кореји је стални котао притиска; хапшење или смрт је само погрешан корак или реч далеко.
СОМАЛИЈА
Више од 25 година, Сомалија је била сигурно уточиште за исламске милитанте који стално прогоне хришћане како у Сомалији, тако и у суседним земљама.
Групе попут Ал-Шабаба делују са наизглед малим сузбијањем и контролишу велике делове сомалијске територије. Мали број верника у Сомалији су углавном хришћани који су прешли из ислама. Ал Шабаб на хришћане гледа као на мете високе вредности.
Чак и када хришћански обраћеници нису на мети исламских екстремиста, њихова породица на њих их врши интензиван притисак. Сваки прелазак из ислама сматра се издајом породице и заједнице, тако да само сумња у прелазак може довести до узнемиравања, застрашивања, па чак и убиства.
ЛИБИЈА
Када особа у Либији напусти ислам и почне да следи Христа, суочава се са огромним притиском својих породица да се одрекне вере.
Њихове комшије и остатак заједнице их изопштавају, а они могу остати без крова над главом, без посла и сами. Ако либијски хришћанин дели своју веру са неким другим, вероватно ће бити пријављен, ухапшен и можда ће се суочити са насилном казном. Земља нема централну владу, тако да се закони не спроводе једнообразно, остављајући хришћане у опасности од отвореног и јавног прогона. Циљане отмице и егзекуције су увек могућност за вернике. Бити „сигуран“ хришћанин у Либији значи живети тајним животом вере.
ЈЕМЕН
Јеменски хришћани су углавном преобраћеници из ислама који своју веру морају да живе у тајности, јер је прелазак из ислама у хришћанство забрањен и у исламу и у јеменским законима. На хришћанске обраћенике врши се притисак и од стране владе и из њихових заједница да се одрекну вере у Исуса Христа.
Могу бити ухапшени или подвргнути полицијском испитивању због своје вере или се суочити се са претњама породице или исламских екстремиста који отпадницима прете смрћу.
Јеменска култура је изузетно племенска и често племенска казна за напуштање ислама може бити смрт или прогон. И мушки и женски преобраћеници у хришћанство који су у браку са муслиманима ризикују развод и могу изгубити старатељство над својом децом.
Јемен је дом једне од највећих хуманитарних криза на свету и сви Јеменци пате—али јеменски хришћани су додатно рањиви, пошто се хитна помоћ углавном дистрибуира преко локалних муслиманских лидера и локалних џамија. Ове групе су оптужене да дискриминишу свакога ко се не сматра побожним муслиманом.
ЕРИТРЕЈА
Упркос томе што се скоро половина становништва изјашњава као хришћанска, верници у Еритреји и даље трпе екстремне прогоне, што је и даље чини једним од најтежих места на свету за веру у Христа.
Преобраћеници из ислама и Еритрејска православна црква суочавају се са оштрим малтретирањем породица и заједница. На скуповима хришћана се врше рације, а верници хапсе. Услови са којима се хришћани суочавају у затвору могу бити нехумани. Неки свештеници су били затворени више од деценије и суочили се са самицама. Могуће је да је више од 1.000 хришћана затворено у Еритреји, а нико није званично оптужен. Док су неки пуштени на слободу, многи од њих бивају премештени у војну службу—што уопште није слобода—или кућни притвор.
Текући притвор хришћана показује да Влада нема намеру да ублажи своју репресивну политику. Хришћани које држава не признаје посебно су подложни свакодневном надзору који намеће држава, са надгледаним телефонским позивима, споријим протоком Интернета и мрежом грађана који имају задатак да шпијунирају своје суседе. Овај наметљив ниво праћења довео је до тога да Еритреја носи злогласну титулу „афричке Северне Кореје“ (Економист, 14. август 2018).
НИГЕРИЈА
Прогон у Нигерији је, једноставно речено, брутално насилан. У већем делу северне Нигерије, хришћани живе своје животе под сталном претњом напада од стране Боко Харама, Исламске државе у западноафричкој провинцији (ИСВАП), милитаната и криминалаца Фуланија који киднапују и убијају са мало последица.
Док су сви грађани северне Нигерије изложени претњама и насиљу, хришћани су често посебно циљани због своје вере — ИСВАП и Боко Харам желе да елиминишу хришћанско присуство у Нигерији, а муслимански милитанти Фулани посебно нападају хришћанска села.
Поред ризика од насиља, хришћани у неким од северних нигеријских држава такође живе по шеријатском закону, где се суочавају са дискриминацијом и третманом као грађани другог реда.
Хришћани који прелазе из ислама такође се суочавају са одбацивањем својих породица, често под притиском да се одрекну вере у Исуса; понекад су чак и насилно нападнути.
ПАКИСТАН
У Пакистану се хришћани сматрају грађанима другог реда и дискриминисани су у сваком аспекту живота.
Црквене вође могу бити ухапшене ако се не придржавају жеља власти. Ова хапшења делују као упозорење хришћанској мањини и додатно их застрашују. Криза КОВИД-19 довела је до повећања помоћи хришћанским надничарима само ако пређу на ислам. Злогласни пакистански закони о богохуљењу и даље се користе да се немуслимани (или мањинске муслиманске секте) оптуже за вређање пророка Мухамеда или Курана — чак и лажна оптужба може довести до насиља руље и линчовања.
Поред тога, у Пакистану се наставља тиха епидемија отмица, присилних бракова и присилног преобраћења хришћанских девојака и жена.
ИРАН
Преобраћеници из ислама у хришћанство су у највећем ризику од прогона, посебно од стране вВладе и у мањој мери од стране друштва и њихових породица.
Влада види раст цркве у Ирану као покушај западних земаља да поткопају ислам и исламски режим Ирана. На кућне групе које се састоје од конвертита из муслиманског порекла често се врше рације, а њихови лидери и чланови су хапшени, процесуирани и осуђени на дуге затворске казне због „злочина против националне безбедности“. Историјске заједнице јерменских и асирских хришћана су признате и заштићене од стране државе, али се они третирају као грађани другог реда и није им дозвољен контакт са хришћанима муслиманског порекла.
ИНДИЈА
Прогон хришћана у Индији се појачава јер хиндуистички екстремисти имају за циљ да очисте земљу од њиховог присуства и утицаја.
Покретачка снага иза овога је Хиндутва, идеологија која занемарује индијске хришћане и друге верске мањине као праве Индијце јер имају оданости ван Индије и тврде да земља треба да буде прочишћена од њиховог присуства. Ово доводи до системског, често насилног и пажљиво оркестрираног циљања хришћана и других верских мањина, укључујући коришћење друштвених медија за ширење дезинформација и распиривање мржње.
Пандемија КОВИД-19 понудила је ново оружје прогонитељима. У неким областима, хришћани су намерно занемарени у локалној расподели владине помоћи и чак су оптужени за ширење вируса.
ИЗВОР: https://www.opendoorsusa.org/christian-persecution/world-watch-list/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 27.06.2022.
