Каква је веза између драматизовања и осећања?
Драматизовање претставља један од механизама који поједине особе користе за ношење са осјећањима. Подразумијева интезивирање, удубљивање и продубљивање већ постојећег осјећања које особа доживљава.
Драматизовање, пренаглашавање је саставни дио глуме. Сваки глумац се уживљава у осјећања и лик који глуми, пренаглашава експресију осјећања како би на тај начин вјерно пренио публици поруке које треба пренијети и како би код публике побудио иста та осјећања. То је умјетност.
Драматизовање користе новинари како би нагласили значај неке теме, како би код читалаца изазвали шок, изненађење или јаке емоције које привлаче пажњу на њихов текст.
Шта се дешава када особа пренаглашава своја осјећања и уживљава се у њих?
Особе које драматазију своја осјећања по правилу придају осјећањима превелики значај, имају идеју да је пожељно нагласати изражавање осјећања и да је потребно свако осјећање проживјети и доживјети у потпуности.
Емоције су зачин живота али као и са сваким зачином ни са овим не треба претјеривати. Замислите како бисте се осјећали када би сваки дан, јели јако зачињену храну. Шта би се догодило са вашим системом за варење и пробаву? Иста ствар је и са емоцијама. Вашем тијелу и уму не прија превелика доза емоција, еуфорије и драме.
Особа која драматизује се уживљава у своја осјећања и на тај начин их интезивира, што води високој побуђености и узбуђењу. За неке, то је специфичан вид само-стимулације којом настоје да попуне празнине које осјећају у себи.
Пренаглашавање, претјерано бављење и уживљавање у властита осјећања је механизам који особу држи робом осјећања и чини њену перцепцију дјетињастом. Када је особа у афекту и осјећања интензивна осјећања њена моћ расуђивања, критичко мишљење и способност доношења мудрих одлука је смањена.
Ко је склон драматизовању?
Драматизовању су склоне неке од особа које су склоне анксиозности. Особа која је склона анксиозности када доживљава анксиозност она заборави на разлику између свог унутрашњег стања и реалности, има тенденцију да се уживљава у страхове, разрађује застрашујуће мисли, имагинације и страшљива очекивања. На тај начин особа се уживљава умјесто да се дистанцира од анксиозности, појачава је и одржава иако то свесно не жели.
Шта је важније драма или унутрашњи мир?
Неке особе су постале зависне од драме. Они праве драму и тамо гдје је нема, од сваког малог стреса праве себи велики стрес који их доводи до хиперпобуђености, а касније и до исцрпљености. Многи то чине када брину, када су бијесни али и када осјећају еуфорију, заљубљеност и слична осјећања. Да ли је то корисно? Да ли је то здраво? Није.
Ако себе уводите у стања еуфорије нужно ћете се послије осјећати депримирано, исцрпљено. Ко високо лети ниско пада. Драма није нешто што ће вам помоћи да се боље осјећате.
Оно што вам треба је унутрашњи мир и хармонија. Први од корака ка постизању унутрашњег мира јесте промјена става према драми и осјећањима уопште. Драма је лоша, дјетињаста и смањује квалитет вашег живота. Унутрашњи мир јер посљедица прихватања осјећања онаквим каква јесу, без драматизовања, преувеличавања и уживљавања. Немојте се идентификовати са вашим осјећањима. Осјећања су само научене реакције из прошлости. Већина њих претстављају обазац реаговања који сте имали када сте били дјеца. Бити дјетињаст може бити симпатично понекад, али на дуже стазе то није мудро ни здраво.
Драма је одраз емоционалне незрелости. Емоционално зрела особа није драматична, она је умјерена, више дјела него што реагује. Емоционално зрела особа осјећа унутрашњи мир и ријетко реагује бурно.
Како да престанете да драматизујете?
Када констатујете да осећате неко осећање, прихватите га у потпуности. Прихватите осјећаје у телу и мисли које се јављају са тим осећајима. Али немојте се уживљавати у мисли које прате то осјећање. Направите дистанцу према том осјећању тако што ћете подсетити себе да је то само осјећање, ваша субјективна реакција а не одраз реалности. Немојте се опирати том осјећању колико ког да је интензивно или непријатно.
Пустите да се осјећање јави, проструји кроз вас и оде без вашег уплитања, без самоанализирања и уживљањавања. Ако имате потребу да анализирате, учините то када осјећање прође. Немојте се поистовјећивати са осјећањем, осјећање је научена реакција, а ви сте ви.
cdm.me
