Ко каже
да камен је нем
и душу своју нема
Ходам и осетим
осетим кораке
тешке и лаке
мисли нечије
око мене вијоре
и шапућу
шапућу тихо
мени у Душу

И чујем
чујем гласове многе
који тихо мени чујно
причају
причају своју причу
коју осетим
осетим дубоко у мени

И знам
знам да до зеленог извора
у мени тихо су ушле
и радост ми распршиле

Сузе тихо клизе да
не ремете те гласове
који вековима су ту
бивање били
И сада шуморе
шуморе
о вечности постојања

На зидине Старог Бара сузе Једности клизе.

nekazano.me

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име