Колико је само тајни сакривено у овом најрадоснијем хришћанском поздраву. Ни краћи поздрав по дужини, а опет толико богат у погледу садржине и тема које отвара. Честитајући Божић једни другима овим поздравом ми сведочимо и проповедамо оваплоћење Логоса Божијег у времену и простору. Овде треба напоменути да је хришћанство једина религија у којој Бог постаје човек. Ова чињеница је за многе саблазан тј. лудост. Међутим рођење Господа Исуса Христа није само историјски догађај, који се десио пре 2021 годину, већ се он дешава и одвија ван времена и простора у нама самима. У једној од молитви литругије „Пређеосвећених дарова“ (која се служи само у великом посту) налазимо део молитве који гласи: „Те да бисмо, Господе када се усели и настани Логос твој у нама, постали храм пресветог и обожаваног Духа твога “. Овде је у потпуности описана суштина Божића, а између осталог проналазимо још једну повезаност између Божића и Васкрса (који осмишљава оваплоћење Божије). Из ове перспективе поздрављањем овим сверадосним поздравом једни другима желимо испуњење ових речи, односно примање дара усиновљења (о коме смо слушали у апостолском зачалу на литургији).
Сведоци смо да од пријатеља и најближих за Божић, добијамо сваке године каталог најразличитијих честитка и жеља. Међутим док једни другима шаљемо и прослеђујемо честитке поставља се питање да ли обраћамо пажњу на њихово значење и да ли су оне у духу празника или њихово слање представља тек пуки обичај, а избор се своди на то која је честитка поетичнија или технички боље обрађена. Лично стичем утисак да ако би се Христос укључио у конверзацију, укључио би се са сличном поуком попут оне „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, А само је једно потребно.“ Тако да честитајући Божић ми пре свега свим бићем својим желимо и надамо се да постанемо храм Светог Духа и престо Божије, а Бог ће свакоме даровати дарове по личној потреби јер он познаје боље нас од нас самих. Ово је још једна прилика да се подсетимо да је Бог себе унизио и узео обличје слуга да би човек постао бог по благодати. Односно како се говори у молитви литургије св. Василија Великог : „ и постаде једнак телу смирења нашег, да нас учини једнакима лику славе његове“. Како слуга не може бити сам себи слуга већ другима, тако ова небо-земаљска радост празника Христовог оваплоћења немогућа је без наших ближњих. Односно по речима самог Спаситеља „Где су двоје или троје сабрани у име моје онде сам и ја са њима“ (Мт. 18, 20), дакле богопознање (настањење Логоса) је као што видимо немогуће изван перспективе ближњега. И ово је још један велики аспект Божићног поздрава, а то је заједница са нашим ближњим коју ми хришћани пре свега остварујемо кроз евхаристију. Ове године Божић дочекујемо и прослављамо у знатно другачијим условима услед пандемије вируса sars-cov-2. Међутим у духу хришћанског оптимизма ову пандемију треба прихватити као Божији промишљај (или допуштење) и сагледати њене корисне стране, које су педагошке природе. Са једне стране тужни смо што због заштите здравља наших ближњих (а и нас самих) нисмо у могућности да поделимо празничну радост, на уобичајан начин, док са друге стране пандемија нас је подсетила на значај нашег ближњег. Анализирајући свето писмо видимо да значајан део како новог завета , тако и старог завета заузима питање међуљудских односа.
Често наилазимо у духовној литератури фразу да уколико Христа не препознамо у ближњем , нећемо га препознати ни у путиру. И томе нас је пандемија научила, колико наши рођаци, пријатељи, кумови заузимају велико место у нашем животу и позива нас да се жртвујемо у циљу очувања њиховог здравља. У претходном периоду често се помињало питање нове нормалности и реалности након панедмије, за нас хришћане једина истинска нова реалност и нормалност јесте Христос и његово оваплоћење. Христос је једино ново и увек ново под сунцем, ново које никада не стари ни у времену и у вечности.
Дакле поздравом „Христос се роди!“ православни хришћани:
- Сведоче и благовесте оваплоћење Сина Божијег (историјско)
- Исказују потребу за заједничким празновањем (=прослављањем)
- Међусобно желе да Христос ологоси њихов ум , у контексту тајне усиновљења.
ЗАИСТА СЕ РОДИ!
Драган Јовчев
