Сву ноћ лије, ала киши, пакосне ли кише
Богме баш је окишило ударило у густише.
Кишни људи опадају клизе глисте кишне
Сјатиле се оморине кишурине чудовишне.
У плекове рђа клија, киши пола околине
Заливају пљускавице, ходачима окрпине
Сви до голе коже мокрац, окрени-обрни
Облаке нам намамише котлокрпци црни.
Баш дремљиво, тескобина ко из кабла лије
Киселих ми киша влажних, кишне агоније.
У бод кишни заточени oмражени саботери
даждевњаци црни, љути кишни профитери.
Кишобрани расклопљени од сатена варка
Пукло небо, прави потоп само фали барка
Окишило, благо киши, шта нам преостаје
У заклоне док утиша изгибосмо од промаје.
