Археолози су на земљишту код града Трухиљо, на северу Перуа, ископали остатке 40 деце, за која се сматра да су ритуално жртвована пре више од 600 година.
„Многи од ових остатака имају посекотине на грудној кости, неки на ребрима”, рекао је археолог Хулио Асенсио, преноси Танјуг.
„Свако дете је сахрањено посебно”, истакао је научник.
У близини су пронађени и остаци две одрасле особе и девет лама, које су, претпоставља се, представљале њихов извор хране, одеће и транспорта.
Асенсио је рекао да су они, вероватно, припадали локалној групи Чиму, која је доминирала северним Перуом од 700-их до касних 1400-их година.
Историчари верују да је група деце можда учествовала у жртвовању, као покушају да се умире богови након обилних киша и поплава.
Перу је дом стотинама археолошких рушевина из бројних предхиспанских култура све до Царства Инка, које се пре 500 година протезало од садашњег јужног Еквадора до централног Чилеа.
Религијски обреди пре Колумба
У старим културама широм света, људи су често веровали да природне катастрофе нису само пуки природни догађаји, већ поруке богова незадовољних поступцима људи.
Један од најважнијих аспеката религијских обреда био је приношење жртава боговима. Ове жртве су се могле састојати од хране, пића, животиња, али и људи.
Пракса приношења људских жртава, а посебно жртвовање деце, била је присутна у више цивилизација.
Преколумбовске цивилизације на тлу данашњег Перуа, као што су Инке, Назка, Моче, Чиму и друге, сматрале су да су сви екстремни временски услови – суше, обилне падавине и поплаве, божански одговор на људско понашање.
Религијски обреди често су укључивали различите форме ритуала, приношења жртава и симболичних церемонија, а најчешће су их обављали свештеници и политичке вође, који су сматрани полубоговима и који су имали улогу посредника у повезивању људи и богова.
Инка цар („Сапа Инка“), на пример, био је сматран потомком бога Сунца, Интија, па је самим тим био кључна фигура у верском животу државе.
Чин жртвовања није био само религијски обред, већ и израз колективне трауме. Када би елементарна непогода уништавала пољопривредна земљишта и претила опстанку целе заједнице, челници би организовали обреде жртвовања као покушај да успоставе контролу над хаосом.
Ритуал дечје жртве
У очају да умире богове и врате равнотежу у природи, спрече уништавање усева и глад, древни народи су се одлучивали на жртвовање деце (Капакоча), верујући да најчистија бића могу умилостивити божанске силе.
Деца су бирана, јер се веровало да је њихова невиност најдрагоценија и најсветија понуда боговима.
Иако је с аспекта данашњег друштва ова пракса непојмљива и сурова, за древне Перуанаце она је била израз њихове религијске и друштвене одговорности. За њих је то био последњи очајнички покушај да спасу свет од тоталног уништења.
Један од најозлоглашенијих ритуала дечје жртве забележен је међу цивилизацијама на обалама данашњег Перуа. Моче, цивилизација која је цветала између 100. и 800. године нове ере, позната је по сложеним ритуалима и обредима, укључујући жртвовање деце. Они су веровали да крв невине деце може да обнови божанску равнотежу и спречи даље катастрофе.
Најпознатије откриће дечјих жртава догодило се 2018. године, када су археолози открили масовну гробницу у близини града Трухиљо на северној обали Перуа. На том месту пронађено је више од 140 скелета деце старих између 5 и 14 година, за које се верује да су били жртвовани боговима након велике поплаве.
Пре него што су жртвована, деца су била припремана за обред кроз посебне ритуале, укључујући освештавање, церемонијално облачење, путовање до светих места на планинама и молитве. У честим случајевима, деца су била убијана вађењем срца, а њихова тела остављана на местима која су била поплављена, вероватно да би богови узели њихову крв као жртву. Њихови остаци пронађени су са посекотинама на грудној кости и ребрима.
magazin.politika