„Сваки светац поседује прошлост,
Сваки грешник поседује будућност.“
Оскар Вајлд
Сва занимања имају добре и лоше стране, али је у јавности уврежено мишљење да је посао библиотекара лак. Трошимо пуно речи и енергије да „невеним Томама“ докажемо да нису у праву, уместо да се фокусирамо на поменуту реч „добре“. Посао библиотекара је најпре добар, леп и изазован. А круна свакодневице једног библиотекара из унутрашњости је рад са децом и сусрети са писцима значајних дела. Дела која остављају траг и нагнају на даље читање, истраживање и промишљање.
Претходна година била је пандемијска и очекивано више испуњена онлајн програмима него оним уживо. На мом списку било их је укупно 45. Некима сам само присуствовала, у некима сам била водитељ, учесник или „звезда вечери“, али ниједан не бих са листе склонила. Општи утисак неког књижевног, односно културног програма, зависи од много фактора. Немогуће је остати равнодушан, не оплеменити се и не сачувати у сећању приче које су нам узбуркале спознају, човечност, племенитост, и инспирисале нас да у послу, или у хобију, тежимо напретку.
Зато, из свог дневника књижевних дешавања у 2021. години издвајам Представљање књиге „Богословље Достојевског“ Стевана Стефановића које је одржано почетком децембра у Универзитетској библиотеци „Никола Тесла“ у Нишу.
Ова научна установа, централна библиотека Универзитета у Нишу, основана је 1967. године, а од 1978. носи име Николе Тесле. Мада је првенствено намењена студентима и истраживачима, отворена је и за све остале грађане. Осим услуга позајмице библиотечких јединица, својим корисницима пружа све потребне информације, услуге библиографског претраживања и образовања. За мање од пола века од стандардне библиотеке прерасла је у најзначајнији и најмодернији информационо-документациони центар на југу Србије. Поседује 4 класичне и једну интернет читаоницу, тако да је корисницима на располагању 100 читаоничких места. Да је особље стручно и љубазно, уверили смо се пре, за време и након програма. Установа вођена сигурном руком Снежане Бојовић оставља диван утисак на посетиоце, као и сама зграда библиотеке смештена на обали Нишаве. Отвореност за сарадњу са другим библиотекама, доказана је исте недеље, када је на адресу наше библиотеке у Лапову стигао пакет са најновијим издањима ове стручне библиотеке из Ниша.
Онда и не чуди што нас је, спремне да говоримо о књизи „Богословље Достојевског“ дочекала пуна сала, углавном студената и просветних радника, спремних да пажљиво прате излагања, изнесу ставове и утиске, поставе питања и дуго након завршетка програма наставе пријатан разговор са аутором. Општи утисак, и након месец дана, академским речником изражено, остаје 10.
Стеван Стефановић, аутор студије која третира Фјодора Михајловича Достојевског као богослова, рођен је 1982. у Параћину. Гимназију друштвено-језичког смера је завршио у родном граду. Дипломирао је на Православно-богословском факултету у Београду 2007. године. Тема његовог дипломског рада била је „Молитвено-покајна катихеза у делима Фјодора Михајловича Достојевског“. Дипломски рад је проф. др Драгомир Сандо оценио десетком.
Стеван је, у ствари, проучавао Достојевског 12 година. Још као студент, објавио је неколико радова у „Гласнику београдске архиепископије“ са темама: Идеје о васпитању у делима Достојевског и Педагошка антропологија Достојевског. Студију „Богословље Достојевског“ објавио је „Духовни луг“ из Крагујевца у тиражу од 1000 примерака, а Министарство културе и информисања Републике Србије откупило је 2020. ову књигу за потребе јавних библиотека.
Након завршеног факултета Стеван је радио као вероучитељ. 11. септембра 2012. године епископ пожаревачко-браничевски Господин Игнатије је рукоположио Стевана за ђакона, а 16. септембра исте године за свештеника. Стеван Стефановић је девет година парох црквеначки у Свилајнцу. Сопственим рукама је изградио парохијски дом. Током његовог службовања освештана је црква у селу Дубље крај Свилајнца. Отац је двоје деце којима је посветио књигу „Прича о змају са Ртња“ (Општинска библиотека „Слово“, Лапово, 2021).
Стеван у континуитету пише за интернет магазин, а од скоро и часопис „Чудо“, као и за Лист за библиотекарство, књижевност и културу „Слово о Лапову“, затим за интернет магазине „Видовдан“ и „Патриот“, док његове текстове деле и портали: Пинтерест, Саборник српско-руски, Србски културни центар Ћирилица, Покрет за одбрану Косова и Метохије, Патриоте српске и Живе речи. Члан је Књижевног клуба „Милорад Бранковић“ из Лапова и добитник прве награде на конкурсу лаповачке библиотеке расписаном поводом Светског дана поезије 2021. године.
Осим пред одраслим љубитељима Достојевског, своју студију је представљао и средњошколцима. Задивљујућа је његова способност да без притиска пренесе своје знање о Достојевском младима. Добар пријем код средњошколаца имала је и видео-презентација Стевановог текста из „Слова о Лапову“ и „Чуда“ о рок и поп музици деведесетих у Србији.
Да би написао студију о Достојевском, Стеван Стефановић је ишчитао 54 библиотечке јединице о животу и делу великана светске књижевности. О његовој биографији и посвећености овој студији, са задовољством сам говорила у Нишу, поносна што сам учесник.
Студија се састоји од увода , 7 поглавља и закључка. Прво поглавље носи назив „Достојевски као књижевник“ и поднаслов „ Прича о малом човеку“. У њему нас аутор упознаје са детињством и младошћу Достојевског и околностима које су нагнале Достојевског да се посвети писању. „Записи из мртвог дома“, са поднасловом „Човек, жеђ за слободом“ је друго поглавље ове књиге. О Достојевском као психологу, Стеван Стефановић говори у трећем поглављу под називом „Злочин и казна“ истичући да је овај роман био прекретница у његовом младалачком опредељењу да се бави Достојевским и да је у питању дело којем нема шта да се дода нити одузме. „Злочин и казна“ је оно дело за којим је Стефановић трагао у својим првим читалачким искуствима. О егзистенционализму Достојевског, Стеван говори у поглављу „Идиот“, а о онтологији личности и естетици у петом поглављу „Зли дуси“. Шта представља Сан о слици Клода Лорена и златно доба човечанства сазнали смо у поглављу „Младић“. У последњем поглављу аутор говори о роману „Браћа Карамазови“, паралели или размимоилажењу између Фројда и Достојевског. Поглавље носи поднаслов „Ослободиоци или тамничари човекови; Легенда о Великом Инквизитору.
Јереј Стеван Стефановић који при упознавању одаје утисак културног интелектуалца и одличног свештеника, са интегритетом и харизмом, у моменту када проговори о Достојевском, све наведено удвостручује невероватном благошћу и духовитошћу обојеним поштовањем и љубављу према Фјодору Михајловичу Достојевском и његовим делима.
Те вечери у Нишу говорио нам је зашто се определио да читаоцима подари виђење Достојевског као богослова, поред већ постојећих приступа: књижевног, филозофског и психолошког. Покушао је да сваку његову мисао протумачи кроз оно што је Достојевски био – човек цркве и хришћанства, православни верник, али је убрзо увидео да је то немогуће , па је студију скратио и прилагодио обичном савременом читаоцу. Кроз Божју мисао Достојевски нас учи, да је сваки човек, ма какав био, сиромашан или богат, наш брат и да је сваки човек икона Христа. Оно што Достојевског издваја од осталих писаца је његово уверење да је сваки човек Личност, јединствена и непоновљива, и да може да се испољи кроз љубав и слободу. Сваки човек је и добар, и лош, и сваки човек је грешан. Достојевски у својим романима говори о греху и покајању, о страстима и како их превазићи. Др Чиз је навео да је Достојевски у својим делима обрадио 25 различитих психолошких типова личности. То је заиста много, и било је тешко и компликовано у делима обухватити практично целокупно људско постојање. Свој велики таленат и способност имагинације, Достојевски је спојио са својим тешким животним искуством и тако су настала ремек-дела, како руске, тако и светске књижевности.
Стеван је истакао да је Достојевски најизвођенији аутор у позоришту иако никада ниједну драму није написао. И даље је актуелан и читан, и даље се полемише о његовој личности, пороцима и слабостима. Упркос свим полемисањима, Достојевски је био геније и проповедник слободе коју је на свет донео Господ Исус Христ, спасавајући и ослобађајући нас од смрти.
Аутор студије није имао ниједну циљну групу док је писао студију. Хтео је да напише научно дело са фуснотама, али и доступно и разумљиво свима. Зато он у свом делу поручује:
„Опростите ми ако сам било где звучао претенциозно, или ако је изгледало као да ова скромна студија, или боље речено оглед о Достојевском покушава да буде свеобухватна. То је једноставно немогуће. Достојевски је у сваком смислу неисцрпан, и нема студије која бар приближно може да одговори овом изазову. Ја сам само желео да покажем да Достојевски може да се третира као богослов, и да на читаоце пренесем свој лични сусрет са писцем, и своју, ако ћете ми допустити да тако кажем, радост читања Достојевског.
Још, хтео сам да велику љубав коју имам према руском писцу поделим са вама, и, ако је то могуће, пренесем на вас.“
Добар утисак који је оставио овај програм у нишкој Универзитетској библиотеци „Никола Тесла“, употпунили су директорка Снежана Бојовић и књижевник Бранислав Јанковић својим уводним излагањима, као и Стефан Лазаревић, на РТС-у окаректерисан као најбољи млади песник Балкана, прочитавши одломке из ове изврсне студије којој се периодично враћам, која ме је „натерала“ да прочитам све оно што нисам из опуса Достојевског и коју вам свесрдно препоручујем.
Надам се да ће ме и 2022. обрадовати програмима о којима ћу радо бележити цртице у свом дневнику провинцијског библиотекара, а Стевану Стефановићу желим распричано перо, на радост свих нас које је „Богословље Достојевског“ задивило.
Дипломирни библиотекар Данијела Вулићевић
