У самом центру престонице, у подземљу испод Платоа Филозофског факултета, налази се арсенал инструмената од значаја за историју светске психологије, који се стицајем занимљивих околности нашао у Београду. Могло би се, на први поглед, помислити да се ради о некаквој изложби старинских справа за мучење, уредно поређаних у лепе галеријске витрине. Но, справе из витрина припадају Лабораторији за експерименталну психологију, а збирку чине стари психолошки експерименти за које је везана сасвим невероватна прича.

Наиме, на Универзитету у Лајпцигу, који је и данас важан европски центар за истраживања у психологији, пре тачно 140 година настала је нова наука о људском духу која се у многоме ослањала на физику, физиологију, математику и медицину – експериментална психологија. Прву лабораторију за експерименталну психологију ту је основао немачки психолог Вилхелм Вунт 1879. године. Њен настанак означио је зачетак модерне психологије као сасвим издвојене науке.

У Вунтовој лабораторији у Лајпцигу – која се убрзано развијала и расла – првих година понајвише су извођени визуални и акустички огледи. Примера ради, на инструментима су мерени интензитети осета, и то тако што су апарати производили равномерне и прецизно мерљиве чулне дражи. Експериментисано је са звуком, бојама, светлом, мерена је брзина реакције на дражи, испитивани су покрети гркљана и извођени су бројни други експерименти. Већину необичних апарата који су коришћени за ове експерименте, конструисао је механичар Вунтовог института Е. Цимерман. Његове апаратуре су углавном биле уникатни примерци развијани и израђени у Лајпцигу. У првих 30 година рада Вунтове лабораторије, како се наводи у монографској публикацији “Чуло, ум и мера” Александра Костића и Дејана Тодоровића, објављено је више од 100 експерименталних радова који су имали велики утицај на даљи развој психологије. Многи од Вунтових студената касније су постали познати психолози који су, раштркани на различите стране света, ширили Вунтове идеје и метод.

„За потребе лабораторије израђени су за то време напредни инструменти којима је Вунт мерио како се физичка реалност преводи у нашу психичку. Наши студенти одлазили су на ’ходочашће’ у Лајпциг, како би обишли место на ком је настала експериментална психологија, али тамо се није могло видети много шта осим Вунтовог необичног радног стола за којим је Вунт стајао док ради“, каже у разговору за „Науку кроз приче“ др Каја Дамњановић, сарадник у Лабораторији за експерименталну психологију Филозофског факултета. „Мало ко је могао да претпостави да се већи део Вунтове лабораторије – онај који најбоље сведочи о психологији тог времена – све време налазио у Београду“.

Наиме, на Одељењу за психологију деценијама су стајали стари научни експерименти за које се веровало да су у Београд стигли као немачка репарација после Првог светског рата, али се ништа конкретније није знало. Педесетих година просторије Одељења биле су у Таковској улици, и у тамошњем кабинету професора Баје Бајића било је чак 60 таквих инструмената, од којих је 40 – касније је откривено – направио Вунтов механичар Цимерман. Шездесетих година, професор Бајић отишао је у пензију, а већи део експеримената био је инвентарски отписан и умало однет на отпад.

Међутим, када се 1974. године Одељење за психологију селило из Таковске улице на данашњу адресу, професор Предраг Огњеновић је инструменте пажљиво пренео у тек основано Одељење за психологију, тј. у Лабораторију за експерименталну психологију на садашњу локацију. Чак и тада уређаји су психолозима деловали збуњујуће – неки су били сасвим непознате намене. Многима су недостајали делови, а неки су били зарђали и у лошем стању. Но, њен значај је препознат и деведесетих година збирка је добила статус културног добра о ком се стара држава.

Како наводи Александар Костић у поменутој књизи “Чуло, ум и мера”, у траг историји ових апаратура ушао је сасвим случајно, пошто је у библиотеци Одељења за психологију, у легату професора Борислава Стевановића, пронашао каталог Цимерманових и Дилових експеримената – у то време они су били водећи произвођачи научне опреме у Европи. Каталог је био послат око 1930. године на Стевановићеву адресу. Упоређујући експерименте из каталога и оне из збирке Одељења за психологију, Костић и Тодоровић су коначно успели да открију намену већине експеримената.

У Архиву Србије, претражујући документацију о ратној репарацији, Тодоровић затим открива нови траг: писмо професора Борислава Стевановића написано 1. јануара 1931. године упућено декану Филозофског факултета у ком моли да се на име репарације набаве психолошки инструменти у вредности од 4994 рајхсмарке. Стевановић је у писму навео бројеве инструмената из Цимермановог каталога чиме је недвосмислено утврђено да је његова намера била да оснује и опреми психолошку лабораторију. Испоставило се да је само део инструмената са Стевановићевог списка набављен на овај начин, како је он и желео, док су остали инструменти из београдске збирке очигледно набављани накнадно, од других произвођача.

“У Збирци се тренутно налази шездесетак инструмената који покривају различите области експерименталне психологије”, наводи се у књизи “Чуло, ум и мера”. “Заједно са књигама и часописима из XIX и с почетка XX века који се налазе у библиотеци Одељења за психологију они чине целину, на основу које је могуће реконструисати једну психолошку лабораторију с краја прошлог и почетка овог века. Проницање у начин рада инструмената, њихова конструкциона решења и начин израде дају нам увид у дух једне епохе, али нам говоре и о почецима психологије као емпиријске науке и њеним стандардима. Кроз инструменте наслућујемо начин размишљања научника с краја прошлог века, чујемо их како постављају питања и решавају проблеме. Ако их пажљиво ослушнемо видећемо да нам казују увек исту причу о авантури трагања и узбуђењу откривања”, пише професор Александар Костић.

Фотографија приказује неке од инструмената из ове збирке која ће први пут бити отворена за јавност током скупа Емпријска истраживања у психологији, а потом ће стручна вођења бити организована два пута месечно.

 

 

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

naukakrozprice.rs

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име