У време божићних празника домаћинства су примала посетице који су били младићи или млађи ожењени људи и обично их називали коледарима. Они су ишли од куће до куће и певали коледарске песме у којима су изражавали жеље за напретком куће, срећом и здрављем укућана. Песма је била праћена одговарајућим магијским поступцима.
Назив коледарски потиче од латинске речи “цаленда”, која значи први дан у месецу. Пре примања хришћанства коледарске песме су певане у пролеће, а после под утицајем цркве почеле су се певати о Божићу празнику на који је пренесен старински култ плодности. Истражујући овај обред у јужном Поморављу Слободан Зечевић наводи да су драмски елемнти у првом плану док је игра секундарна. Игра је била његов саставни део јер се њом мора завршити обред, а крај се обележавао „кратким ором“ или другом игром која кратко траје.
„Лесници“
Kоледари с имали посебне улоге и у складу са тим носили одговарајуће маске. У околини Лесковца могли су се видети на пример: дедица, млада, оале, певачи, гајдарџија и коњовоци који су товарили поклоне на коње којима су коледари даривани. Најзначајније радње имали су „оале“ или „лесници“. На глави су имали животињске образине са роговима и били оденути овчијим кожама. У рукама су држали дрвене мачеве или буздоване који су симболизовали фалусе како би у току обреда водили борбу против невидљивих злих духова. Радње и мимика усмерени према „снашки“ која је била мушкарац одевен у жену потвђују тврдње о поређењу буздована и фалуса. Под маском су предстваљали митска бића која су представљана самом маском. За време обреда певали би и говорили измењеним гласом, а ако би неко препознао лице које стоји иза маске обред би изгубио сваку сврху. Веровало се да су то шумски духови, лесници који су били зажтитници стоке. Стихови песама би говорили такође о напретку стоке, а на ово наводе и овчије коже, рогови и клепетуше. Обред је почињао 02. јануара на дан Светог Игњата и трајао је у току периода „некрштених дана“ до Богојављења. Сматало се да они предстваљају период злих духова, а дужност коледара била је да их одагнају. Kоледари су у походе кретали зором, а обред се изводио у самој кући, сем у домаћинствима која су у жалости. Тако маскирани дизали су буку, махали буздованима правећи борбене окрете, те ударајући по намештају завиривали у скривене делове домаћинства. Џарали су ватру преврћући се по огњишту и сво време задиркивали „снашку“ непристојним гестовима. На крају цела група играла је око чиније у којој су били разни плодови, која се након тога дизала у вис, а овај детаљ је означавао мађијање за раст усева. При одласку коледари би добијали дарове, а понешто би и украли. Извођење обреда данас је рекост, али су његови трагови очувани у коледарским песмама наших крајева.
Kоледарске поворке су избегавале једна другу, јер се њихов сусрет завршао сукобом, тучом, понекад и убиством што је био лош предзнак за цело село. Напуштена гробља народ је називао коледарским јер се говорило да у њему леже коледари који су у тучи изгинули, те затим сахрањени на месту погибије.
Практиковање овог обреда припадало је првествено сточарским култовима, а у њему је било и елемената аграрних култова. Обред је био познат и Словенима као и другим европски народима тако да има ширу основу. Kарактер обреда је претежно сточарски јер је је сточарство имало важну улогу у животу наших предака о чему сведочи и народни израз за стоку „благо“. Поред ових чинилаца до изражаја долазе и тотемистички и анимистички па се по Зечевићу овде назиру и култ Сунца, ватре као и трагови митских бича. У текстовима коледарских песама уочљиви су и каснији хришћански елементи, а по Бандићу коледарске маске и понашање јасно показује да су они представљали натприродна бића, и да је њихова улога била слична положајниковој.
KАД УЛАЗЕ KОЛЕЂАНИ У KУЋУ
Добар вече, коледо, домаћине,коледо!
Затекосмо где вечера,
на трпези вино пије,
Твој говедар код говеда.
Kраве ти се истелиле,
све волове витороге;
кобиле се иждребиле,
свекоњице путоноге;
овце ти се изјагњиле,
Све овчице свилоруне.
Шобанин се наслонио
на гранчицу ораову.
Туд пролази млада мома,
да поткине ту гранчицу.
Проговара чобанине:
„Девојчице бело лице,
Kо ти реза борну сукњу,
У скутови разбориту,
У поасу сабориту?“
„Имам брата баш-терзију,
Те ми реза борну сукњу,
у скутови разбориту,
у појасу сабориту.
Предраг Марковић
Пасаж.рс
