Никола Субашић (1993) спасао је живот свом другу Луки Васиљевићу (1994), тако што му је дао бубрег и више од половине своје јетре, који су му били потребни за трансплантацију.
Лука је због урођеног недостатка ензима Алфа 1 антитрипсина добио цирозу јетре, а отказали су му и бубрези, па се са свега 23 године његов живот свео на дијализу. Једина нада за Луку била је трансплантација бубрега и јетре, а ситуација је била утолико гора што родитељи нису могли бити донори због неподударања крвних група.
Никола је рођен у ратом захваћеном Гламочу, и дете је из избегличке породице. Са братом се доселио у Београд, где живе као подстанари у кући Васиљевића. Оца је изгубио, а мајка, сестра и још два брата живе у Бањалуци. Брзо се спријатељио са Луком јер је радио у земунској болници, где је Лука ишао на дијализу. Како каже, није могао да гледа свог пријатеља како се мучи, и саопштио је своју одлуку Лукиној мајци, коју је обасјала срећа.
Храбри Никола није устукнуо чак ни када га је доктор у шали упитао да ли је сигуран у своју одлуку, јер један од десет умире.
„Мајка ме је научила да прихватам одговорност за своје одлуке, било да су добре или лоше. Ово је била добра одлука, ја сам то знао, и ништа није могло да ме од ње одврати“, рекао је Никола.
За овог момка треба да зна цела Србија.
