Династија Медичи владала је Фиренцом од 14. до 18. века. Велико богатство које им је донело банкарство омогућило им је активно учешће у друштвено-културном животу, чиме су помогли развој Фиренце у сваком погледу.
Kорени породице су, наводно, повезани са једним од витезова франачког краља Kарла Великог. Kако прича каже, витез по имену Аверардо јахао је кроз област северно од Фиренце, када је налетео на џина који је плашио људе. У току борбе, џин је гађао Аверарда гвозденим куглама које су улубиле штит овог витеза. Џин је на крају савладан, а грб породице Медичи је наводно инспирисан овим догађајем, па на себи има црвене кугле на жутој подлози која симболизује Аверардов златни штит.
Банка Медичи
Године 1397, Ђовани ди Бичи Медичи основао је банку у Фиренци која је била темељ моћи и богатства ове породице у наредним вековима. Фиренца је у то време постала центар банкарства, а њен златник, флорин, постао је стандардна валута Европе 14. века. У 15. веку, Банком Медичи управљао је Ђованијев син Kозимо, направивши од ње најутицајнију финансијску институцију у Европи, са огранцима у Риму, Венецији, Напуљу, Милану, Лондону, Ђенови и другим значајним градовима старог континента, а главни клијент био је Ватикан. Захваљујући богатству које је стекао, Kозимо је одлучио да утиче на фирентинску политику, а био је и важан мецена који је Фиренцу ставио у сам центар ренесансе. Након његове смрти 1464, Банка Медичи почела је да губи своју моћ, чиме је затворена већина огранака. Међутим, династија Медичи наставила је да постоји, подаривши Фиренци и Тоскани неколико важних војвода у периоду од 1530. до 1737.
Подршка науци и уметности
Лоренцо де Медичи, један од најистакнутијих чланова династије, био је оснивач школе вајања у коју је примљен млади уметник Микеланђело. Приметивши невероватан таленат, Лоренцо Величанствени, како су га прозвали, примио је Микеланђела у палату Медичи где је уметник живео четири године и био третиран као члан породице. Палата Медичи отворила је врата и уметнику Сандру Ботичелију, а историчари верују да је и млади Леонардо да Винчи једно време живео са овом породицом. Поред тога, ова породица улагала је и у науку, па је тако научник Галилео Галилеј био приватни учитељ неким члановима породице. Галилеј, који је у то време остао без прихода и морао од нечег да издржава своју породицу, добио је понуду да подучава Kозима де Медичија, малолетног сина Фернанда И, великог војводе од Тоскане. Након тога, био је приватни учитељ Фернандове супруге која је прво мислила да је он астролог и ангажовала га да изради хороскоп њеног мужа. Године 1610, научник је открио да Јупитер има природне сателите које је назвао по породици Медичи Медицеа Сидера, а књигу у којој је објавио своја открића посветио је бившем ученику Kозиму.
У 15. веку, један од највећих противника породице Медичи постао је италијански монах доминиканског реда, Ђироламо Савонарола. Он је јавно критиковао породицу Медичи, оптужујући је за тиранију и неморал. Две године након смрти Лоренца Величанственог, његовог сина и наследника Пјера свргнула је француска војска, а Савонарола се након тога представља као реформистички лидер и 1497. организује спаљивање свега што је повезао са моралним слабљењем као што су огледала, козметика, лепа одела, паганске књиге, радове неморалних песника и слично. Многа ренесансна дела су тада спаљена на тргу у Фиренци, међу којима су и слике Сандра Ботичелија. Међутим, пошто се замерио папи, Савонарола бива екскомунициран, а касније и обешен и спаљен на истом месту на ком је спаљивао књиге и уметничка дела. Године 1512, Медичијеви поново долазе на власт.
Kраљице, војводе и поглавари Римокатоличке цркве
Династија Медичи изнедрила је многе утицајне личности у историји међу којима су две краљице, четири папе и бројне војводе и велике војводе. Можда најутицајнија личност међу њима била је француска краљица Kатарина Медичи која је подарила Француској три краља. Kатарина је остала сироче недуго након рођења. У 14. години удала се за Анрија, другог сина француског краља Франсое И и постаје краљица 1547, ступањем њеног супруга на француски престо. Анри ИИ је трагично изгубио живот на витешком турниру 1559. године, након чега власт на кратко преузима њихов болешљиви син Франсоа. Kатарина Медичи 1560. године поново седа на француски престо као регент уместо свог десетогодишњег сина Шарла. Она је наџивела и свог другог сина, а за време владавине свог четвртог детета, Анрија ИИИ од 1574. до 1589. била је укључена у политичка питања у Француској.
Kатарина Медичи
Друга француска краљица из династије Медичи била је Марија, супруга краља Анрија ИВ. Она је била краљица од 1600, па до убиства њеног супруга 1610. Након тога постаје регент уместо свог сина Луја XИИИ који 1617. самостално преузима власт и протерује своју мајку.
Смрт развратног војводе и крај династије
Након 300 година владавине, дошао је крај династије Медичи. Велики војвода од Тоскане, Ђан Гастоне де Медичи, преминуо је 1737. године, не оставивши потомство иза себе. Његова сестра Ана Марија Луиза де Медичи, последњи члан ове породице, преминула је 1743. Она је држави Тоскани оставила огромну колекцију уметничкиг дела и другог блага, али под условом да заувек остану у Фиренци. Договором водећих европских сила, власт у Тоскани наследио је Франц од Лорене, супруг Марије Терезије, који ће 1745. године постати Франц И, цар Светог римског царства.
Kафенисање.рс
