Мученице Евдокија, Дарија, Марија
Све три мученице обједињује личност њихове духовне учитељице, свете Евдокије Шејкове. У двадесетој години, после болести, светитељ се парализован. Заједно са сестрама мирјанима створила је привид монашке заједнице.
Године 1919. Евдокија је осуђена на смрт због оптужбе за дезертерско склониште и агитације против Црвене армије. Свете мученице Дарија, Дарија и Марија заједно су одлучиле да буду са мајком Евдокијом до краја. Два сата пре смрти причестио их је локални свештеник. Девојке су ишле са светом Евдокијом до места погубљења, покривајући је од удараца бичевима. Стрељани су и сахрањени у заједничкој гробници, коју су локални становници поштовали чак и у годинама совјетске власти.
Свештеномученик протојереј Михаил Гусев
Протојереј Михаил Гусев је служио у Серафим-Дивијевском манастиру до његовог затварања 1927. године. На Рођење Пресвете Богородице полиција је забранила монахињама да звоне за вечерње. Отац Михаил, припремајући се за службу, био је веома изненађен што није чуо звоно. Ухапшен је када је отишао до звоника да провери да ли је све у реду.
Први пут је пуштен, али је потом два пута позван у НКВД, нудећи му да се одрекне свог чина. У четрдесет седмој је ухапшен због организовања „контрареволуционарне фашистичке црквене групе“. Затим је написао опроштајну поруку својој жени: „Не плачи, не гунђај – то ће време бити. Обистиниле су нам се речи Спаситељеве…”.
Отац Михаил стрељан је 20. новембра 1937. године.
Свештеномученик свештеник Јаков Гусев
Отац Јаков је живео и служио у селу Елизарјеву, а по затварању манастира 1927. године, заједно са својим млађим братом Михаилом, помагао је сестрама Дивејево, које су много волеле. Гоњене монахиње, отац Јаков је средио у Елизарјеву, налазиле су им храну, служиле монахињама не само недељом и празницима, већ и радним данима. Ухапшен је у храму – истог дана када је стрељан млађи брат протојереја Михаила Гусева, и убрзо осуђен на смрт. Стрељан је 26.12.1937.
Мученице монахиња Марта (Тестова) и монахиња Пелагија (Тестова)
Након уништења манастира Серафимо-Дивеевски 1927. године, две сестре монахиње су биле принуђене да живе у црквама: мајка Марта се настанила у порти цркве у селу Развиље, Борски округ, а мајка Пелагија – у цркви у селу. Воробјево, Арзамас регион. Раздвојиле су се, али су се њихове животне приче испоставиле веома сличне. На лажне оптужбе, обе су послате у радне логоре, здравље им је увелико настрадало, али и поред тога на картонима код обе је писало: „квалитет рада је добар“. Обе су умрле од тешке болести раних четрдесетих, никада се више нису срели.
Преподобна исповедница монахиња Матрона (Власова)
Монахиња Матрона је под совјетском влашћу служила две казне: три године у логору Дмитровски у Подмосковљу, десет година у Карлагу. Педесетих година поново је покренут њен случај из 1937. како би је натерала да оклевета свештеника – одбила је чак и под претњом трећег хапшења. Затим је прогнана у Казахстанску ССР, али је њен брат написао молбу за помиловање, а монахиња Матрона је пуштена. Последњих година живела је са братом у родном селу Пузо, недалеко од затвореног манастира Серафимо-Дивијево
Текст: Анастасија Спирина
Превела редакција Чудо
Фома,ру