Ови стихови представљају један смислотражитељски израз каквих је било у нашој савременој музици, нарочито у другој половини 90-их. Они и њима значењски сродни су аутора довели до двери Православне цркве, а нама постали залог духовног буђења, да о њима и њиховој тематици изнова и изнова промишљамо. Они намећу једно веома необично питање – где је наше срце? Обично желимо да одговоримо на питање – шта је срце? Тако савремени човек врло често долази до идеје да срце представљају наше емоције које стоје на другој страни од нашег разума. Овакво тумачење је у потпуној супротности са библијским појмом срца по којем срце представља саборник мисли, воље и осећања и простор сусрета са благодаћу Божијом. Срце би се, дакле, могло назвати саборник или зборник живота. Срце има очи, ум. Срце је гладно. Срце дише!
ЖИВОТ У ХРИСТУ СЕ ОДВИЈА У СРЦУ
Сваки човек који живи у Христу понавља у свом животу Његово оваплоћење, крсни ход и васкрсење. Вазнесење чека, али у обрнутом смеру као Христово друго пришествије. „Као што се узнео од вас, тако ће и доћи” – рекоше анђели апостолима при Вазнесењу на Маслинској гори. Док су појмови ношења животног крста, па и васкрсења, у личном животу, углавном разумљиви, није уобичајено оваплоћење доводити у везу са сопством. Да ли је то због константог манихејског искушења брдовитог Балкана, не знам, али морам да констатујем да су оцеловљење човека и силазак Духа у срце, јединствени процеси. Оцеловљењени – благдатном светлошћу просветљени, увиђамо прожетост и јединственост нашег душевно-телесног састава. Како Дух дејствује, не знамо. Али знамо где дејствује у нама. У срцу. Када све то знамо, онда се заиста поставља питање, где је то средиште, тај саборник, односно
зборник живота?
БЛАГОУТРОБИЈЕ
Речи откривају стварност. Можда не сву али нас уводе у нова пространства. Тако је мени једна реч у васкршњем тропару осмог гласа дала одговор на горе наведено питање. Наиме, тамо се каже за Господа који је нас ради с висоти снишел, да је благоутробен. Ова необична реч ме је заинтересовала па сам погледао у речнику црквенословенског језика њено значење – добросрдан, благоутробен је онај који има добро срце. Ако знамо да реч благ значи заправо добар (благовест – добра вест), онда из тога излази да је утроба заправо срце. Внутрение – унутрашњост човека, наши стари се нису устручавали да назову утробом. Они су живели духовно-органску стварност света, оваплоћеног Логоса, у којем је превазиђена дијалектика духовног и материјалног. Не оваплоћава се само Дух Свети у човеку него и наш унутрашњи човек прожима тело. И ту долази до размене фреквенција. Душа покреће тело али и тело своју вољу преноси на душу. Простор где се одвија тај саобраћај је срце. Срце гледа, сазнаје, дише храни се. Зато је благоутробен односо добросрдан онај који има нежност, али и силу, снагу, лепоту и доброту.
ПУТ СРЦА
Такво је срце Пресвете Богомајке. Зато је оно било отворено за Бога и Дух Свети ју је испунио и учинио да плод утробе њене буде Спаситељ. Наш народ каже да мајка чедо носи испод срце, мада се чини да је правилније рећи у срцу. Погрешно је срце везивати само за оно што се у анатомији зове срце. Песник чији стихови су у наслову овог текста, рекао је: „срце куца, ту је“. Оно игра важну улогу, јер покреће живот у
човеку и оглашава га, управо куцањем. Али није само оно срце човека. Срце душе је много сложенији појам. Оно је срж свега што јесмо. Ту је и мисао и воља, жеље, хтење, упорност, односно срчаност, и оно ствара наше расположење које се, гле чуда, највише у стомаку осећа. Али и у плућима. И позитивна и негативна осећања осећамо у стомаку и дисању. Гризлица и лептирићи, тескоба, страх и надахнуће, све се то одвија у нашој утроби, а целовитост задобијамо када ум сиђе у срце. То је комплетан човек. Ум није исто што и разум. Разум, односно централни нервни систем је контролни торањ који управља нашим виталним функцијама рефлексно, и он прилагођава свет око нас нашим животима. То је интелигенција. Али, ум је око душе које не може прогледати ако не сиђе у срце. Да би се то десило, срце мора да је на правом путу. Зато морамо наћи компас.
Од срца наос створити
Сидро бацити у висину
Пловити мирно кроз буру
Без страха од потоноћа
Вечности намењено чувати као благо
А благо је компас
„Јер гдје је благо ваше ондје ће бити
и срце ваше“
(Мт. 6, 21)
Часопис Чудо
