Сведоци смо незапамћених трагичних догађаја који су обележили месец иза нас, а где су у два масовна убиства угашени животи осамнаесторо људи, од тога седамнаесторо деце и младих. Убице такође припадају овим категоријама. После почетног колективног шока, почели смо себи да постављамо питања. Како је могуће да нам се овако нешто догодило? Где леже узроци оваквих догађаја? Шта нам овакви догађаји говоре о нашем друштву? Како да спречимо, или макар умањимо могућност понављања оваквих трагедија? Многа питања нису имала довољно добре одговоре, јер је у катастрофама попут ове, тешко наћи лака и једноставна решења. Међутим, то не значи да решења нема, а да бисмо до истих дошли, неопходно је да почнемо да их тражимо. Наравно, свако у складу са сопственим могућностима и капацитетима.
Један од начина доприноса у трагању за решењима могу дати организације које се у складу са својим могућностима баве омладинском политиком и проучавају феномене који утичу на друштвени контекст у коме млади људи стасавају. Формално правно то су удружења грађана која могу бити од користи друштвеним институцијама ако исте имају вољу да их чују. Овде ћемо споменути једну од оваквих организација. Људи окупљени око Центра за културну обнову Археофутура се између осталог, годинама баве и омладинском политиком. У настојању да умање штетне последице друштвених мрежа и попкултурне утицаје, као и опасности које вребају на интернету, они организују форумске разговоре, интерактивне изложбе и предавања, која пре свега имају за циљ да младе људе одвоје од телефона и рачунара и отворе њихов ум за креативност и упознавање стварности ван дигиталних симулација. Тако су и ове године, не слутећи да ће њихов много раније планирани пројекат, „Омладина и попкултурни утицаји“ у коме су намеравали да упозоре на алармантно стање у друштву по ментално здравље младих људи, нажалост, имати потврду у виду до сада невиђене трагедије која нас је задесила.
Поменути пројекат „Омладина и попкултурни утицаји“ јесте, пре свега, позив на упознавање и разумевање света младих људи, како би се одговорило на бројне изазове са којима се они суочавају. Дакле, циљ пројекта подразумева да се у перспективи омогући инклузија младих у сопствено друштво. Уочени изазови пре свега се односе на одређене негативне утицаје популарне културе и дигиталних технологија на развој деце и омладине. Такође, осим сагледавања негативних трендова у плану ће бити и понуда одређених решења у виду препорука, како би се поменути изазови у што већој мери превазишли.
Међународно истраживање „Деца Европе на интернету“ показало је да 86% деце и младих у Србији, узраста од 9 до 17 година, користи интернет свакодневно путем паметних телефона и компјутера. Ученици проводе на интернету, у просеку, више од 3 сата дневно, најстарији и до 4 и по сата, док две трећине њих викендом проводи између 4 и 7 сати, а више од две трећине деце и младих (74%) има профил на некој друштвеној мрежи. Приближно трећина испитаних ученика има проблеме због количине времена које проводи на интернету или улази у сукобе са породицом или пријатељима. Нешто мање од половине безуспешно покушава да проводи мање времена на интернету и запоставља дружење и обавезе (нпр. школске задатке), лоше се осећа када не може да буде на интернету, док готово петина занемарује основне биолошке потребе (потребу за храном, сном).
Због комплексности феномена и његовог обима, планирано је да се проблем анализира на научно-истраживачки начин и да се кроз мултидициплинарни приступ дође до закључака који би отворили пут решавању бројних изазова у посматраном феномену. Због наведеног, Центар за културну обнову Археофутура ће упутити јавни позив академској заједници за учешће у пројекту, где би заинтересовани имали прилике да своје стручне радове на дату тему излажу на округлом столу који ће бити уприличен. После излагања радова уследила би дебата и на крају закључци. Сви радови ће бити публиковани у виду зборника како би се очувала трајност пројекта и бесплатно подељени свим заинтересованима, док би излагање било снимљено и јавно доступно на Јутјуб каналу ове организације. До сада је наведени пројекат подржала Градска управа за културу, Града Новог Сада.
За крај, разговарали смо са редовним професором Филозофског факултета у Новом Саду др Срђаном Шљукићем, који је члан организације и део пројектног тима. Питали смо га да нам укратко дефинише саму организацију и њене циљеве, на шта је он изјавио: „“Археофутура“ није само још једно удружење грађана, односно НВО. Деловање „Археофутуре“ нам свима показује колико за заједничку ствар могу да ураде образовани млади људи који имају јасна опредељења и циљеве. Без помоћи пребогатих фондова сумњивог порекла и намера, без обилато финансираних догађаја, путовања и сл, чланови „Археофутуре“, уз свакодневну борбу за егзистенцију, налазе енергије и времена да раде за општи интерес, а све без очекивања било какве награде за то, осим сопственог сазнања да својим деловањем доприносе културној обнови“.
