Било да се ради о е-аутима, лаптопима или паметним телефонима – кобалт се налази у готово свакој батерији. Главни испоручитељ је Демократска Република Конго у чијим су рудницима кршења људских права свакодневица.
Касулу у бившој провинцији Катанга у Демократској Републици Конго. Млади мушкарци се спуштају у дубоку црну рупу, без кациге, без сигурносне опреме, само с ручном свјетиљком и алатом. При дну се грана несигуран рудник у још уже тунеле. Једноставним алатима ти мушкарци ваде кобалт, то камење затим стављају у вреће које се ужетом вуку на површину.

Ту сцену је организација за људска права Амнестy Интернатионал (АИ) дала снимити од самих рудара за вријеме једног истраживачког путовања у бившој провинцији Катанга. Извађени кобалт се продаје препродавачима. А за то је потребно камење очистити. Изнад рудника на ријеци су жене које перу камење, а дјеца и младићи пребиру опет оно камење које садржи кобалт. „Ни дјеца ни одрасли које смо затекли тамо нису имали никакву врсту заштитне опреме“, прича Лаурен Армистеад из АИ-ја. Она је у свибњу 2015. за потребе извјешћа „Тхис ис wхат wе дие фор“ (Због овога умиремо) заједно са својим колегом Марком Думметтом и једним сурадником из афричке невладине организације Афроwатцх истраживала увјете који владају у малим рудницима кобалта у ДР Конгу. У сијечњу 2016. је то извјешће објављено и побринуло се за велику позорност у јавности.
„Најмлађе дијете које смо срели је имало тек седам или осам година кад је послано у рудник“, каже Армистеад у интервјуу за Деутсцхе Wелле. Но, то је изнимка, додаје она. „Већина дјеце су били тинејџери који углавном на површини разврставају камење или га мрве.“ Отровна кобалтова прашина која тако настаје, а која се при даљњој обради удише, често проузрочи смртоносну плућну болест. „Како дјеца тако и одрасли се жале на дишне проблеме, кашаљ и синусне инфекције“, каже Армистеад. Али и вреће с камењем у којему се налази кобалт су претешке за дјецу, усто долази још и чињеница да раде десет до дванаест сати дневно на врелом сунцу, на хладноћи или по киши, додаје ова активистица.

Без Конга нема ни батерија

У такозваном бакреном појасу у ДР Конгу је највеће налазиште кобалта на свијету. Више од половице свјетске производње кобалта је смјештено у провинцијама Хаут-Катанга и Луалаба које су дио некадашње провинције Катанга. Овдје кобалт креће на своју свјетску турнеју. Из мрачних рудника у Касулуу то путовање често води преко преварантских препродавача и корумпираних конгоанских владиних упосленика до обале. Одатле се бродом превози у Кину и даље прерађује. На концу се очишћени кобалт испоручује произвођачима литиј-ионских батерија. Потражња је велика.

„Цијена кобалта је од почетка године порасла за 100 посто. А највећа потражња је на пољу електромобилности“, прича Сиyаменд Инго ал Барази, геолог при Њемачког агенцији за сировине (ДЕРА). Он сматра да ће потражња на свјетском тржишту даље расти. „Како год окренете, потражња ће знатно порасти. И ту је сад кључно питање хоће ли се та потражња моћи покрити“, каже ал Барази.

Потражња овиси и о технолошком развоју нових батерија, истиче Мицхаел Риттхоф с Института за климу, заштиту околиша и енергију из Wуппертала. „Већина литиј-ионских батерија садржи кобалт, али постоје алтернативе које се даље развијају и дијелом већ данас уграђују.“

Дневница – неколико долара

Цена за једну тону кобалта актуално износи скоро 60.000 долара. Дјеца, жене и мушкарци који у Касулуу ваде и прерађују камење, дневно зараде између једног и три долара. С једне стране постоје индустријски рудници гдје међународна подузећа посједују концесије за експлоатацију и гдје се то ради помоћу модерне технологије. С друге стране постоје мали рудници на које отпада око десет посто свјетске производње, а у којима дјеца, жене и мушкарци раде у јадним радним и животним увјетима како би експлоатирали кобалт.

„Ти људи тамо немају друге могућности да осигурају своју егзистенцију“, прича Лаурен Армистеад из Амнестyја, али уједно савјетује и да не би требало тај рад бојкотирати. „Кад би подузећа бојкотирала ту производњу кобалта из ДР Конга, онда би то имало катастрофалне посљедице за те људе који би тиме још више били погођени сиромаштвом.“

Од објављивања Амнестyјевог извјешћа се у Конгу назиру први знаци побољшања. Конгоанске власти настоје концесије које су додијељене тим малим рудницима сада додијелити у регистар уписаним рудничким кооперативама, каже њемачки геолог Себастиан Веттер који се већ годину дана налази у Кинсхаси како би заједно с тројицом конгоанских колега савјетовао власти по питању одговорне експлоатације сировина. Проблем је у томе што експлоатација кобалта није регулирана као што су то друге сировине попут злата и коситра. Све до данас се како у закону САД-а, тако и у правилима ЕУ-а наводе тек правила за увоз из конфликтних регија за четири „конфликтна минерала“ злато, тантал, коситар и волфрам. За та четири минерала америчка и ЕУ-подузећа морају доказати подријетло. За остале минерале подузећа нису дужна пружити доказ о одговорном подријетлу и производњи, па тако то и не чине. Твртке које производе лаптопе, паметне телефоне или електро-аутомобиле се углавном позивају на комплексне ланце испоруке за компоненте потребне за њихове батерије. Притом многи произвођачи на својим интернетским страницама истичу како се придржавају одговорне набавке и људских права.

Преко Кине у наше батерије

Но, ипак се нешто покренуло. Највећи накупац кобалта експлоатираног у малим рудницима у Конгу је кинески концерн Зхејианг Хуаyоу Цобалт Цо. Лтд. Куповина у Конгу се одвија преко локалних трговаца, при чему тежина и чистоћа одређују цијену. Рудари, међутим, једва да имају икакве шансе контролирати јесу ли праведно плаћени. Преко твртке кћерке Цонго Донгфанг Мининг, кобалт путује даље у Хуаyоу у Кину гдје се прерађује и даље продаје на свјетском тржишту. На wеб страници Хуаyоуа се наводи како се откад је објављено извјешће Амнестyја о дјечјем раду и кршењима људских права ради на побољшању радних увјета у конгоанским рудницима кобалта.

И њемачки геолог Себатиан Веттер потврђује да је кинески концерн постао активан. „Хуаyоу, односно његова твртка кћер Цонго Донгфанг Мининг, се труде побољшати транспарентност њиховог ланца испоруке као и побољшати менаџмент. Поручују да су вољни побољшати ствари. Но, хоће ли то на концу бити довољно, то не могу оцијенити“, каже Веттер.

Ове јесени Амнестy Интернатионал намјерава издати још једно извјешће о актуалном стању, односно о томе што се од објаве првог извјешћа у сијечњу 2016. промијенило. Тема кобалт и људска права остаје, дакле, и убудуће актуална.

 

 

 

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

dw.com

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име