Целога је дана снег полако падо
као с воћки цвет.
О, како вечерас, о, како бих радо
одлетела некуд далеко у свет,
некуда далеко кроз цветове снежне
као лептир лак,
и некоме хтела рећи речи нежне,
топле, лепе, нове, какве не зна свак.
И сутона целог снег је тихо падо
уморан и густ.
Вечерас бих неког угледала радо;
али њега нема. Пут је давно пуст.
Само с бледог неба белој земљи слеће
снежни прам по прам.
О, како је болно пред ноћ када цвеће
пахуљица веје, а ти седиш сам.
