Да, свемилостиви Господ је прибежиште и за најгрешнијег грешника! Господ чак и од убица, силоватеља и озлобљених људи који су се својим грешним поступањем уподобили зверима очекује покајање! Нема људскога греха који може превазићи љубав и доброту Божију, и праштање Божије.
Зато не треба никада да осуђујемо човека који греши, већ његов грешни поступак, грех, недело, злочин: није сав човек у своме греху и није заувек човек сведен само на свој тренутни грех. Није сав човеков претходни живот поништен и обезвређен због његовог садашњег греха!
Свест о бескрајној љубави Божијој представља велику утеху за грешнике. Ако нас због нашега греха презру чак и сви људи који нас познају, чак и наши најближи, постоји Онај Који прима наше искрено покајање, Ко нас не мрзи и не презире због наше грешности, а то је Господ наш Спаситељ Исус Христос.
Немојмо ни у ком случају губити наду у то да се сваки грешник, чак и онај најгори, може покајати за своје грехе. Сваки човек може да исправи и измени набоље свој живот, чак и ако се својим грешном, преступничким и неморалним животом уподобио животињи. Чак и у том случају има наде, јер су и таквоме човеку и даље отворене двери милости Божије. Господ може да спаси свакога човека, уз један предуслов: да се човек искрено покаје за своје грехе и да буде одлучан да исправи свој живот, да то сам хоће и да се за то усрдно потруди.
Из књиге – Духовни живот у свету без Христа